Javnost ga je upoznala još 2014. kada je tokom majskih poplava prikupio 1,5 miliona dolara pomoći za žrtve iz poplavljenih područja. Iako je od stravičnih poplava u Srbiji prošlo skoro četiri godine, Filip je odlučio da svoje istraživanje Balkana nastavi, a strast prema Srbiji postala je još veća.
Njegovo okruženje bilo je iznenađeno činjenicom da želi da napusti sve i dođe u Srbiju, ali on nije mario za priče. Kada je saznao za katastrofalne poplave i Obrenovac koji je najviše bio pogođen, odlučio je da na sve moguće načine pomogne našem narodu.
- Kada sam video šta se dešava i čuo od svojih srpskih prijatelja kakva je situacija, shvatio sam da moram da se uključim i pomognem. Povezao sam se sa nekoliko humanitarnih organizacija, a onda i sa udruženjem srpske dijaspore u Čikagu. Zajedno smo prikupili 1,5 miliona dolara pomoći u pelenama, odeći, opremi - priča Metoks.
Filip objašnjava da je njegovo interesovanje za našu zemlju počelo još kada je devedesetih na vestima video rat i dešavanja u staroj Jugoslaviji.
- Shvatio sam tad da nije baš sve kao što pričaju i da Srbija nije tako loša kao što je predstavljaju.
Filip Metoks je studirao je sociologiju i ekonomiju na Univerzitetu u Južnoj Karolini. Tokom studija upoznao je dosta Srba i počeo da se povezuje s njima.
*Filip Metoks, Amerikaca koji želi da postane Srbin / FOTO: FILIP PLAVČIĆ
U Srbiji se i zaljubio
Filip je neko vreme bio u vezi sa devojkom iz Srbije koju je upozno u Americi. Više nisu zajedno, ali su ostali dobri prijatelji. Zbog nje je ipak, kako i sam kaže, oduševljen srpskim devojkama, a voleo bi da ovde zasnuje i porodicu.
- Srpske žene su prelepe. Postoji samo jedan problem. Sve ove godine mog rada i truda da pomognem Srbiji i pokažem koliko volim ovu zemlju, nisu mi ostavile mnogo vremena da tražim devojku. Ono što najviše volim kod Srbije je njena strast i iskrenost ljudi odavde. Toliko kultura se ovde susreće, i sve se poštuju. Veoma ste strastveni, obožavam to, a hrana je najbolja na svetu. Najviše volim Karađorđevu šniclu sa šopskom salatom. Tu je i sarma, tokom zime sarma mi je najdrža. Čak ponekad i sam kuvam srpske obroke, eksperimentišem - objašnjava on i dodaje da želi da izlazi samo sa devojkama iz Srbije.
Pre svega, Filpu je bitna briga o društvenim i socijalnim pitanjima Srbije.
- Vodim računa o političkoj, ekonomskoj i socijalnoj prošlosti Srbije, sadašnjoj i budućoj državi, kako je ja vidim. A vidim je kao prelepu zemlju u kojoj želim da zasnujem porodicu i provodem ostatak života - objašnjava naš sagovornik.
- Želim da nastavim da pomažem Srbiji - ekonomski, politički i društveno, to je moj cilj. Ima mnogo načina za to. Na svom Univerzitetu sam predstavljao značaj ulaganja u ovu državu, jer je nezaposlenost glavni problem. Turizam, investicije... Učestvovao sam na različitim konferencijama. Ovde sam imao privilegiju da se sastanem i budem u organizacijama koje direktno utiču na takve odluke u Srbiji, i mogu vam reći da oni iskreno brinu o budućnosti Srbije.
Filip objašnjava da je 2014. napustio svoj posao radnika američkog elektronskog lanca knjižara "Amazon", i odlučio da dođe u Srbiju. Kako kaže, više nije želeo da bude "kao mašina".
- U Americi postajete mašina, robot. U Srbiji, vi ste čovek. Rekao sam sebi - ok, imaš novca, kreni. Trebao sam da nastavim sa studijama ekonomije u Pragu. Otišao sam u Prag, živeo sam tamo, putovao sam, posetio sam neke prijatelje u Parizu. Kad sam već bio u Evropi, rešio sam da dođem u Srbiju i posetim neke prijatelje ovde. 2012. upoznao sam čoveka po imenu Aleksandar. On i njegova porodica su iz Obrenovca, postali smo dobri prijatelji, skoro svaki dan smo se čuli preko Fejsbuka. Pričao mi je o Srbiji, njenoj tradiciji, istoriji, kultturi, a ja njemu o Americi. Dve godine smo se dopisivali, i onda sam u maju diplomirao, baš istog dana kada su krenule poplave. Čuo sam se sa Aleksandrom, rekao mi je da je izgubio kuću, da je sve uništeno.. Bio je moj prijatelj i želeo sam da mu pomognem. Tako su počele moje prezentacije o Srbiji - objašnjava Filip.
Kompanija iz Srbije videla je njegove članke i prezentacije, i pozvala ga da dođe u Srbiju na jedan mesec i podučava engleski. Dobio je ugovor na mesec dana, u to vreme pomagao je i migrantima u Srbiji... Tri meseca je pomagao migrantima, a tokom boravka je radio u hostelu kako bi otplatio svoj boravak.
Na predlog prijateljice iz Srbije rešio je da pokuša da pronađe posao kao profesor u školi u Srbiji. Tako je i bilo. Sada je zaposlen u Internacionalnoj školi na Dedinju skoro tri godine.
- Nikada nisam mislio da ću biti nastavnik, ali sada jesam. Predajem engleski, istoriju, matematiku, nauku... Nastavnik za sve - kaže Filip kroz osmeh.
Filip je Srbiji pomogao mnogo, a nikada nije tražio ništa zauzvrat. On danas ima samo jednu želju - da postane srpski državljanin. Trenutno ima privremenu boravišnu dozvolu i radnu vizu. Da bi dobio srpske papire, Filip u našoj zemlji mora da bude pet godina. Prošle su tri, a njegova želja sve više raste...
Filip uči srpski jezik i želi da ga jednog dana tečno govori. Ima nastavnicu i daje sve od sebe da srpski savlada što bolje.
- Radim i živim u Srbiji, prelepoj zemlji koju obožavam. Voleo bih da nađem devojku ovde i malo više otvorim svoj život. Pratim i politiku ali na osnovnom nivou, možda sam upućeniji u ono što se dešava na lokalu. Zaista želim da postanem državljanin vaše zemlje i činim sve da se to ostvari što pre. Znam da moj trud, ljubav i opsesija Srbijom neće biti uzaludni. Jednostavno, volim Srbiju - završava naš sagovornik.
(Izvor: espreso.rs)