To nam je potrvdio prof. dr Milan Stević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu koji kaže i da je i sama struktura ploda jagode i maline sa brojnim mikroudubljenjima jako pogodna za zaostajanje pesticida.
Ova godina naročito loša
- Ova godina je jako specifična jer je loše vreme uticalo na brzo propadanje ploda, pa je bilo potrebno redovno tretirati biljke da bi se zaštitile. Konzumenti svakako moraju biti oprezni i dobro oprati to voće što je mnogo teže nego, na primer, kod jabuke koja se u najgorem slučaju može i oljuštiti. Olakšavajuća okolnost je na strani malina zato što se one malo jedu u sirovom stanju, a većina ode u preradu – objašnjava nam dr Stević.
*Lepe, ukusne i pune pesticida; Foto: B. Bojović / RAS Srbija
Dodaje i da je kod jagoda vrlo kratak agrotehnički rok od cvetanja do berbe, te da je ona naročito u fazi zrelosti izložena patogenima i štetočima, kao i truleži te da se tretirate i pred samu berbu.
Oprez i sa breskvama
Dr Stević kaže da je i breskva voće kod kojeg se relativno često nalazi povećana koncentracija pesticida.
*Foto: Blic / RAS Srbija
- Breskva se dosta tretira. Probleme prave insekticidi koji se koriste blizu berbe i fungicidi. Kod breskve je stanje nešto povoljnije u odnosu na jagode i maline, ali nepovoljnije u odnosu na jabuku - kaže dr Stević.
Jabuka rekorder u prskanju
Jabuka je voće koje se najviše tretira, pogotovo u zemljama iz kojih je uvozimo, kao što su Italija i Poljska.
- Oni tretiraju jabuku od 22 do 24 puta. Naše jabuke, u zavisnosti od sorte, tretiraju se od 15 od 18 puta – tvrdi naš sagovornik.
*Jabuke koje uvozimo prskaju se do 24 puta, ali to ne znači i da je najopasnije voće;
Foto: Wikipedia
Međutim, objašnjava, to ne znači da u njoj ima najviše ostataka pesticida.
- Jabuka ima daleko duži vegetacioni period od jagoda, a nema tretiranja na tri nedelje pre berbe i najveći deo tretiranja obavi se već do maja – ističe dr Stević.
Kajsije i šljive nisu toliko rizične
Trenutno aktuelne kajsija i šljiva prema rečima dr Stevića nisu toliko rizične što se zaostataka pesticida tiče.
- Kajsija se pesticidima tretira svega nekoliko puta i prilično je bezbedna. Isti je slučaj sa šljivom, s tom razlikom što se ona ipak malo više tretira u odnosu na kajsiju i to relativno blizu berbe. Ipak, ukoliko se proizvođači pridržavaju uputstava, građani ne treba da brinu – smatra dr Stević.
Zelena salata najrizičnija
Sa povrćem je mnogo drugačija situacija, a najrizičnija vrsta u kojoj bi se mogli naći ostaci pesticida je zelena salata i to zato što se prska neposredno pre berbe.
*Zelena salata je takođe veoma rizična; Foto: Đ. Kojadinović, Koj / RAS Srbija
- Zelena salata svakako spada u rizičnu grupu zbog kratkog vegetacionog perioda. Za četrdesetak dana kod salate se primeni veći broj tretiranja, što znači da manje vremena prolazi od tretiranja do berbe - napominje dr Stević.
Važno stručno tretiranje
Naš sagovornik kaže da ukupan broj tretiranja voća i povrća ne određuje i štetne rizike, već da su važniji vegetacioni period i stručnost primene pesticida.
Kako ističe, ukoliko se pesticidi primenjuju stručno, neće biti problema ni sa jednom vrstom.
Astma i rak zbog pesticida
Pesticidi su prema mišljenju stručnjaka najštetniji za decu, a pojedine studije pokazale su da pesticidi deci mogu da naškode u rastu i razvoju, prouzrokuju da deca budu rođena sa nedostacima, te da mogu da izazvati astmu, pa čak i rak.
Kako oprati voće
Međutim, isti stručnjaci tvrde da otklanjanje pesticida nije toliko teško. Oni preporučuju da se voće i povrće pod mlazom vode pere najkraće 30 sekundi i dodaju da nestanku pesticida doprinosi i kuvanje povrća, a jedno od nedavnih rešenja za koje naučnici tvrde da je dobro jeste pranje voća i povrća u rastvoru vode i sode bikarbone.
(Izvor: blic.rs / Zlatko Čonkaš)