Ovaj nekadašnji vukovac i đak generacije Gimnazije "Bora Stanković" u Nišu, u kojoj je pohađao smer za obdarene učenike iz računarstva i programiranja, elektroniku je upisao kao budžetski student, dok za studiranje na Prirodno-matematičkom fakultetu plaća godišnju školarinu od 75.000 dinara, jer je nemoguće studirati dva fakulteta o trošku države.
Duplo studiranje mu zasad ide odlično, budući da je prvi semestar na oba fakulteta završio sa svim položenim kolokvijumima i desetkama u indeksu.
- Veoma me interesuje veštačka inteligencija, to je naučna oblast kojom bih da se bavim posle studija. Tu dozu programiranja i matematike koja je potrebna za ostvarenje tog cilja jedino pružaju ova dva fakulteta. Na elektronici je matematika na nekom nižem nivou, ali ima aplikativnog programiranja i sličnih stvari koje me interesuju, dok na PMF-u ima više matematičkih predmeta, više predmeta vezanih za verovatnoću, za veštačku inteligenciju generalno. Jesu donekle srodni fakulteti, ali su mi svi predmeti u prvom semestru bili različiti i na jednom i na drugom fakultetu. Možda će biti pet predmeta za celo školovanje koji će da se poklope - kaže on.
*Najbolji na Balkanu: Ekipa sa takmičenja u algoritamskom programiranju
FOTO: BRANKO JANAČKOVIĆ / RAS SRBIJA
Programiranje i matematiku voli, pa mu paralelne studije ne padaju teško.
- Ako bi trebalo da upišem studije na Pravnom, Filizofskom ili Medicinskom fakultetu, verujem da bi mi i jedan fakultet bio nemoguć, a kamoli dva, dok ovako ne osećam opterećenje, jer volim to što radim. Čak u prvom semestru nije ni bilo toliko naporno, osim ispitnog roka koji bio jedan za drugim. Ali, tokom godine sam davao kolokvijume redovno i nije bilo problema. Što se tiče predavanja, neka se dešavaju u isto vreme na dva fakulteta, pa ne mogu sva da posećujem. Kad pravim selekciju, prvi kriterijum su ona predavanja koja su obavezna. Neke predmete koje procenim da već dovoljno znam iz prethodnog školovanja, ta predavanja slabije posećujem, dok se koncentrišem na ono što mislim da mi je bitno ili ne znam u dovoljnoj meri - objašnjava Bibić.
On kaže da tokom semestra ne uči više od dva do tri sata dnevno, ali da se nekoliko dana pred kolokvijum ili ispit satnica učenja drastično menja.
- Primetio sam da bolje radim pod pritiskom. Na početku prvog semestra sam dosta manje učio nego sedmicu ili par dana pred ispit. U januarskom roku sam imao neke ispite svaki drugi, treći dan, pa sam morao da se organizujem tako da se ta dva ili tri dana posvetim samo tom jednom ispitu. Za vreme ispitnog roka učim gotovo ceo dan. Ali to je bilo te dve nedelje koliko je trajao ispitni rok. Trudim se da društveni život i sve ostalo ne zapostavljam. Pre nego što sam upisao fakultete, bila mi je ideja da odustanem od jednog u slučaju da postane toliko naporno da moram po ceo dan da učim. Ne bih se upuštao u ovo da nemam vremena za rekreaciju, druženje, izlaske - kaže Bibić.
Vuk kaže da je dobio podršku roditelja da studira na oba fakulteta.
- Novac nije bio problem, ali roditelji su se plašili da će biti previše naporno, da ću previše da se istrošim i da ću kasnije da izgubim volju za učenje - priča Vuk.
Najmlađi član tima koji je Srbiju posle 20 godina odveo na Svetsko takmičenje
Vuk je bio najmlađi član tročlanog tima studenata PMF-a koji je, prvi put posle 20 godina, predstavljao Srbiju nedavno u finalu Svetskog takmičenja u algoritamskom programiranju u Portu. Iako su zauzeli 42. mesto u konkurenciji 135 najboljih programerskih timova na svetu, on kaže da je to dobar uspeh jer Srbija nije učestvovala dve decenije.
- Učestvovao sam na ovom takmičenju sa kolegama Ivanom Stošićem i Lazarom Stamenkovićem (IV I V godina). To je bilo neverovatno iskustvo. Na kvalifikacijama za naš region u Bukureštu bili smo prvi. Samo finale je prošlo možda bolje nego što smo očekivali. Našli smo se u prvoj trećini rang-liste, što je za jednu malu zemlju, gradić i univerzitet, velika stvar - kaže Bibić.
Želi da ostane u Nišu
Vuk kaže da mu je cilj da se nakon završenog fakulteta bavi veštačkom inteligencijom, mašinskim učenjem ili eventualno robotikom i da mu je želja da posle studija ostane i radi u Nišu. "Progamiranje i sve vezano za IT veoma je dostupno zbog interneta. Ko zna, možda me nekad put nanese negde drugde, ali ja sam veoma nostalgičan i voleo bih da ostanem u Nišu", kaže Bibić.
(Izvor: blic.rs / Branko Janačković)