Igor Jurić, otac ubijene Tijane, čiji je ubica osuđen na 40 godina zatvora, rekao je novinarima da je ideja ovog okruglog stola da se pokaže da Fondacija ovom problemu ne prilazi laički, već da želi da uz najstručnije ljude dođe do cilja - da se vidi da li potrebna izmena Krivičnog zakona koji sada kao najstrožu kaznu propisuje zatvor 30 do 40 godina.
*FOTO: V. LALIĆ / RAS SRBIJA
Glavni i odgovorni urednik "Blica" Predrag Mihailović i Igor Jurić nose potpise
Fondacija je 3. maja 2017. godine predala predlog izmene Krivičnog zakonika koji podrazumeva uvođenje kazne doživotnog zatvora za najteže oblike tekih krivičnih dela, kakva su ubistva deteta, maloletnika ili trudne žene.
U zajedničkoj akciji sa redakcijom "Blica", Jurić zajedno sa Predragom Mihailovićem, glavnim i odgovornim urednikom "Blica", je novembra 2017. godine Skupštini Srbije predao tačno 158.460 potpisa građana za uvođenje kazne doživotnog zatvora za ubice dece.
Jurić smatra da ima veliku podršku javnosti za svoju inicijativu da kazna doživotnog zatvora uđe u naše zakonodavstvo.
Bez odgovora Maje Gojković
- Problem je što skupština još uvek celu ovu priču nije uvrsila u proceduru - rekao je Jurić i napomenuo da je već nekoliko puta pisao predsednici narodne skupštine Maji Gojković tim povodom ali da nije dobio odgovor.
Jedan od učesnika okruglog stola sudija Aleskadar Trešnjev, koji je svojevremeno ubicu trogodišnje Katarine Janković, Mališu Jeftovića osudio na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora, rekao je da svaka kazna mora da ima svoju socijalnu stranu i etičku dimenziju.
- Opredeljujući se za propisivanje određene kazne mi se kao društvo opredeljujemo prema određenoj društvenoj pojavi. Jedna kazna doživotnog zatvora bi predstavljala stav društva prema takvom društvenom ponašanju - prema ljudima koji siluju decu, ubijaju decu ili na najgore načine zlostavljaju decu - naveo je Trešnjev.
On je istaskao da svaka kazna pored specijalne prevencije (uticanje lično na osuđenika) ima i svoju generalniu prevenciju (na druge da ne vrše krivična dela).
- Svi pravnici znaju da upravo generalna prevencija treba da buduće učinoce krivičnih dela spreči da ne učine neko krivično delo. Kada je za neko krivično delo zaprećena kazna doživotnog zatvora u principu bi se svaki počinilac krivicnog dela, više zapitao da li treba da izvrši takvo krivično delo ili ne - naveo je Trešnjev.
(Izvor: blic.rs)