Ispraćamo ih i gledamo fotografije sa ispraćaja, u mislima premotavamo uspomene i, kad pričamo sa tim ispraćenima uvek nam u rečima živi neko zrno nade da ćemo se sresti, da će se vratiti. Oni odlaze srećni, idu ka većim platama, boljim standardima, lakšim životima... Ili mi bar verujemo da su srećni?
Na Fejsbuk stranici Udruženja građana "Ko nam truje decu" objavljen je deo potresnog pisma 19-godišnjeg momka koji zauvek napušta Srbiju.
- Pisano je pod stresom i jakim psihičkim nabojem - primetio je predsednik ovog udruženja Zoran Jovanović.
Prenosimo vam reči ovog mladića.
- Evo ovo pišem pred sam odlazak u Nemačku. Želim samo da vam kažem da mi je žao što moram da odem, moram da napustim svoje snove, plačem dok vam ovo govorim. Najlepše je kod svoje kuće, više bih voleo da u Srbiji zarađujem 200 evra, nego u Nemačkoj 2000. Nije tamo moj narod. Ja želim da sa svojim narodom u Srbiji provodim i dobro i zlo - piše u pismu.
(Izvor: dnevno.rs)