ZAŠTO NIKADA VIŠE NEĆU KUPOVATI U SRBIJI: Kupila sam patike u Beču, a u BG doživela šok!

Nisam ekonomski patriota i možete li da me krivite zbog toga, pita mlada Srpkinja. Pročitajte njenu priču, pa prosudite!

Srbija, zemlja čuda. 

Ovo je zemlja u kojoj se priča o pravima potrošača, a oni nemaju prava na život, a kamoli na nekakvu fer potrošnju.

Nisam patriota i nikakav Srbin. Zašto? Zato što je ovo zemlja u kojoj je vrhunski bezobrazluk apsolutno dozvoljen. Dozvoljeno je da vam najbolji i najmoderniji model patika koje su hit ove godina naplate 150 evra, iako je to šest puta više od njihove realne vrednosti. 

 

Patike koje ovde koštaju minimum 10.000 dinara, u Beču sam platila, pa jedva 30 evra. Štaviše, tri para platili smo manje od 75 evra. Ne na ulici, ne od šanera, već u ovlašćenom "Nike" šopu. 


*FOTO: FILIP PLAVČIĆ

E pa, čekajte, ko je ovde lud?

Kako se Austrijancima isplati da patike u Parndorfu prodaju za 30 evra, Najki original, a mi takve iste ovde "valjamo" za više od 100 evra?!

Takođe se pitam kako se onda susednim zemljama isplati da nam daju i povrat PDV-a, pa nas te patike od 30 evra koštaju još manje? 

 

Šta nam daje Srbija? 

Naša divna zemlja daje nam mogućnost da stvar koja u proizvodnji košta 15 evra, naplati i do 10 puta više. Jer - tako smo u mogućnosti. 

Koga mrzi da se cima 500 kilometara i da tamo šopinguje za male pare, i još dobije povrat 18 odsto, neka lepo kupuje ovde. Ko voli nek` izvoli. Ja vala neću!

A oni, ti giganti i njima slični, trpaće naše pare u džepove. I to ne bilo kakve pare. Sirotinjske, bre! One krvave novčanice, koje ste zaradili rmbačeći po ceo dan za 200 evra da biste od polovine kupili patike. A od ostatka tog meseca možete da jedete leba i masti, eventualno preko malo vegete, jer se za više nema! 

A kad smo kod toga šta ćemo da jedemo, pitam se, šta Srbi, osim go*ana jedu?

Jer, i tu nas varaju, kradu. Ma drpaju nas! Delju po ušima k'o mlade majmune. 

Zato nam i pasulj naplate 400 dinara po kilogramu. Ta, nekad sirotinjska hrana, sad je i ona skupa. O mesu i ribi nema govora. Jer, svaka druga porodica u Srbiji sebi ne može da priušti da svakog dana jede meso! 

Živimo u zemlji u kojoj se priča o zdravom životu, a u kojoj brokoli košta 300 dinara?!

Pa ako nam travu prodaju za 300 dinara, ni ne čudi što nas na krupnijim stvarima, tipa patikama, delju po ušima bez trunke kajanja! 

E, baš zato nisam nikakav patriota i ne želim da kupujem domaće, čak štaviše - ne želim da kupujem u Srbiji. Osim naravno, osnovnih potrepština bez kojih se je l' te ne može. 

Možete li da me krivite?

(Izvor: Espreso.rs/ Suzana Trajković)

Share this article