Dramski pisac Vladimir Đorđević i pejzažni arhitekta Sanja Todorović iz Kragujevca kažu da su shvatili da ne žele da žive u nekom srpskom gradu. Ili inostranstvo ili selo, bila je dilema. Izabrali su selo. U Pajazitovu, na 15 kilometara od Kragujevca, gde je Vladimirova dedovina, kupili su koze. Sanja objašnjava da sada nema gradskog stresa i da ne mora da gleda predozirane mlade kraj zgrade.
– Trebalo se prilagoditi. Nismo navikli na celodnevni fizički rad. Ishranu stoke, čišćenje, mužu koza i pripremu sira završavali smo noću u pola četiri, a već u pet ujutru ustajali. Kada legnem, zaspim čim glavu spustim na jastuk. Nikada nisam bila ovako opuštena na kraju dana - kaže Sanja.
*Foto: Telegraf
Sir pravljen na tradicionalan način, surutku i mleko ovaj par prodaje u svom domaćinstvu, ali i slanjem na kućnu adresu.
Filip Marinković (25), koji govori pet jezika, lingvista po zanimanju, vratio se iz Nemačke gde je živeo do pre dve godine, i u selu kraj Kladova otvorio farmu svinja. U tom trenutku ništa o svinjama nije znao, ali je znao da uči!
*Foto: Telegraf
– Za mene nije bilo samo pitanje želje da živim u Srbiji, nego i pitanje gde će mi biti bolje za život. Meni je uvek bolje da čovek bude svoj gazda, nego da ima gazdu. Zbog toga mi nije jasno što mladi koji imaju imanja na selu beže u grad da bi bili nečiji radnici – kaže Marinković kome je cilj organska proizvodnja svinja.
Filipov vršnjak, Aleksandar Urošević iz sela Bare kod Kragujevca, nakon smrti oca i majke mogao je da bira - posao u Beogradu ili očuvanje domaćinstva. Izabrao je ovo drugo. Završava poljoprivredni fakultet, smer ratarstvo. Kaže da je svoj gazda, lepo živi i ne bi se menjao za varoški život i platu.
*Foto: Telegraf
Nemanja Arsenijević, iz Vinče kod Topole, sa 25 godina najmlađi je vinar u Srbiji. U detinjstvu je maštao da postane političar, ali je ipak izabrao selo i vinograd. Uskoro ga očekuje diplomski rad na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu , na Odseku za agronomiju.
Igor i Nana izabrali su selo zbog sasvim drugih razloga. Kada su se iz Beča u Šumadiju doselili Igor Šonenberger Gajić i njegova supruga Nana, Švajcarkinja, imali su za cilj prvenstveno da u pitomom selu Kamenica gaje decu. Želeli su da ih drže dalje od nezdrave hrane i vazduha. Napravili su turističku atrakciju “bogu iza leđa”, za koju ne zna niko u obližnjem Kragujevcu, ali zna pola zapadne Evrope!
– U Srbiju smo došli pre četiri godine, sa dvoje dece. Sada imamo četvoro mališana starih od šest godina do bebe. Ja sam znao da ću nešto ovde smisliti da bih preživeo, i smislio sam. Radim nešto što volim, gajim zdravu decu i uživam. Uživaju i moji gosti – kaže Igor.
*Foto: Telegraf
U selu Kamenica sada godišnje odmore provode turisti iz Austrije, Nemačke, Engleske, Švajcarske, Italije, Španije.
Šumadinka Emina Vujović (32), ekonomski tehničar, varoško dete udato na selu, 10 godina je tragala za poslom, državnim. Jednog dana se probudila pitajući se a šta ako i dobijem taj posao?
– Nisam u tome videla dugoročnu perspektivu. Radila bih osam sati, još dva putovala, malo viđala decu, a sve za oko 25.000 dinara. Sela sam za sto sa mužem, koji je zaposlen, i prelomili smo, uzeli smo kredit i sada imamo plantažu borovnice. Ja sam izabrala da budem poljoprivrednik. Učim o poljoprivredi iz dana u dan i znam samo jedno- volim ovo i uspeću. A kada se samo setim da sam, nakon udaje u selu, odmah rekla da nemam nameru ni da ulazim u njivu – smeje se Emina.
Da li će svi povratnici na selo i ostati na njemu pokazaće vreme, ali i to hoće li biti novih ambulanti po selima, pošta, prodavnica, redovnih autobuskih linija, interneta.
(Izvor: telegraf.rs / Marija Raca)