Ove godine navršilo se 18. godina otkako je kao dobrovoljac 1. aprila 1999. godine u selu Ljubenić, u Peći, tokom NATO agresije poginula Liljana Žikić- Karađorđević.
Ljiljana, inače pesnikinja, rodom je iz Kragujevca. Poginula je sa svega 43 godine tokom obavljanja borbenog zadataka.Bila je dobrovoljac u VJ tokom agresije NATO- a na SRJ i dejstva albanskih terorista sa Kosova i Metohije u 125. motorizovanoj brigadi.
Odlikovana je Ordenom zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Uspomenu na Ljiljanu čuva njeno šestoro dece. O njoj se malo šta može pročitati, ali zato živi kroz pesmu koju je sama napisala i u kojoj je maltene opisala sopstvenu smrt pod naslovom “Braniću Srbiju i kad budem mrtva”.
“I kad umrem ja ću nogom opet stati
da stojim k`o hrabra i visoka stena
pogled će večno granicu da prati
ni grob mi neće reći da me nema.
Izniknuću svuda gde se miče cveće
gde vazduha ima i gde nema, tamo
za sve ću biti i za šta se ne zna
i za ono kol`ko možemo da znamo.
Stražar ću biti surovi i strašni
tuđin i lopov da stalno plaši
jer Srbin ne može da se zove robom
Srbija tu su svi vekovi naši.
Čuvaću granicu srpske zemlje moje
oprost za grumen neću dati nikom.
Moje će ruke hleb svakom da nude,
al` Srbiju nikad, to je sve što imam!
Ni ognjišta, groblja, ni dedove moje,
zbog njih će pogača i otrov da bude.
I kad umrem ja ću nogom opet stati
da stojim k`o hrabra i visoka stena
pogled će večno granicu da prati,
ni grob mi neće reći da me nema.”
(Izvor: telegraf.rs / Bašta Balkana)