Posle uspešne odbojkaške karijere i završenih studija, danas prodaje luksuzne nekretnine u La Hoji u San Dijegu.
- Život u Americi mi je pružio mnogo toga jer sam završila odličan Univerzitet u Vajomingu, i igrala odbojku u jednoj od najjačih američkih liga. U Vajomingu sam upoznala i supruga Ukrajinca Iliju Jarovoja. Sada oboje radimo u San Dijegu i srećni smo u tom gradu - priča Tamara.
Iako joj život u Kaliforniji pruža mnogo toga, mladoj Nišlijki nedostaje druženje sa ljudima i srpska prisnost.
- U Americi svi puno rade, nemaju vremena da se posećuju, da idu na kafu i da se ispričaju. Ako posao im porodične obaveze dozvoljavaju viđaju se jednom mesečno. Dok sam odrastala u Nišu moja porodica je uvek imala puno prijatelja, poznanika, komšija sa kojima smo se družili, slavili rođendane i praznike. Zbog takvog detinjstva navikla sam na prisnost, a u San Dijegu ni prve komšije ne poznajem. Pamtim dok sam bila mala da bi me mama poslala kod komšike da pozajmim šećer ili kafu. Danas, mogu lako da uvredim komšije samo ako im pokucam na vrata- nostalgična je Tamara.
- Meso ovde ima potpuno drugačiji ukus. Često pravim srpski roštilj, ali nije kao onaj u Srbiji. Međutim, pitu sa sirom i sa mesom svi moji prijatelji obožavaju.
*Foto: privatna arhiva /Zbog Noleta svi sada znaju za Srbiju
Tamara priča da Amerikanci ne znaju puno o Srbiji, ali čim se pomene Novak Đoković svi znaju o kojoj državi je reč.
- Čim čuju da sam iz Srbije odmah kažu: "Da, znamo za Srbiju jer je to zemlja iz koje dolazi Novak Đoković. Isto je i na bilo kom aerodromomu. Kad pokažem pasoš, odmah mi pomenu Noleta. Zaista je ogromna stvar koliko je naš najbolji teniser popularisao Srbiju u svetu. Naša zemlja bi morala da ima mnogo jaču reklamu. Kad čujem da je neki Amerikac bio u Hrvatskoj, pitam ga zašto nije posetili Srbiju. Mnogi od njih su mi napomenuli da oni i ne znaju šta Srbija pruža. Ta slika bi morala da se promeni.Trudim se da u svakoj prilici promovišem Srbiju- objašnjava Tamara.
- Život u obećanoj zemlji Tamari nije uvek bio lak- Nije mi bilo teško u Vajomingu po snegu, vetru i sa zaleđenim trepavicama stižem i da studiram i da igram odbojku. Još pamtim kasne razgovore preko Skajpa sa sestrom, mamom i tatom. Ipak, uspela sam sve da savladam. Želela sam da budem lekar sportske medicine,ali, moji akademski savetnici mi to nisu odobrili. Smatrali su da ne bih mogla uspešno da studiram medicinu i da igram odbojku. Tako sam izabrala studije marketinga i internacionalnog biznisa i nisam se pokajala - zadovoljna je Tamara.
*Foto: privatna arhiva / Privatna arhivaSuprug Ilija rado odlazi u tazbinu
U Tamarinoj profesionalnoj biografiji ostaća zabeleženoi da je odbila posao u Guglu.
- Prošla sam sve intervjue i ponudili su mi da budem deo njihovog tima za jugoistočnu Evropu, koji se bavi prodajom gugl produkta. Moja prednost je bila što znam nekoliko jezika i mogu lako da se sporazumem i sa ljudima iz Makedonije, Bugarske, Hrvatske, Bosne, Crne Gore... Međutim, taj posao je bio u Dablinu u Irskoj. Suprug i ja smo se dogovorili da ostanemo u Americi i preselimo se u San Dijego. Gugl je zahtevna kompanija u kojoj se mnogo radi, a ja želim da imam više vremena za privatni život - objašnjava Tamara.
Ukrajinac oduševljen Nišom i Beogradom
- Suprug se iz Ukrajine sa porodicom preselio u Portland kad je imao 10 godina. Iliji se mnogo sviđa srpska gostoljubivost, hrana i usporeni način života. Obožava noćni život u Beogradu i najomiljnija mu je popodnevna kafa u Nišu.
(Izvor: Blic.rs/ V. Torović)