Svedoci smo činjenice da živeti u Srbiji nije lako. Iako visina prosečne plate nije tako mala, činjenica je da ogroman broj ljudi radi za minimalac.
Cene su visoke, konstantno rastu, da se ne lažemo. Kirije za stan da i ne pominjemo, pogotovo ako im dodamo račune, pa i onu najgoru varijantu - da u stanu imate parno grejanje, gde vas infostan može mesečno papreno koštati.
Stanje je alarmantno, budući da se svake godine u Beograd doseli oko 50.000 ljudi. Kako svi oni uspeju da plate stan, račune, da se prehrane i obuku i da neki put i počaste sebe noćnim provodom? Kad stavimo sve na papir, odgovor je - nikako! Ipak, nekako se snalaze. Evo i kako.
Mi smo probali da dočaramo preživljavanje s minimalcem u Beogradu i bilo je - jezivo. Pa da krenemo:
Zvanično, minimalac u Srbiji u 2017. godini iznosi 22.620 dinara. S tim novcem čovek može samo da sanja o iznajmljivanju stana. Zato je prinuđen da odabere najjeftiniju soluciju, a to je iznajmljivanje sobe, plus pronalaženje cimera, ako je moguće.
Postoje u oglasima nešto veće sobe u koje mogu stati dva kreveta. Jeste da nećete imati privatnost, ali kad je nužda, nema izvoljevanja. Tako, na primer, u naselju Bele Vode možete platiti sobu 90 evra, što je po krevetu 45. U cenu su uključeni svi računi, osim što se zimi za struju doplaćuje dodatnih 10 evra mesečno.
Tako, od tričavih 22.620 dinara mesečno, posle plaćene kirije ostane oko 17.000.
Sledeća najvažnija stavka koja mora da se ispoštuje svakog meseca - mobilni telefon. Budući da večina stanova u ponudi ima vajerles uračunat u kiriju, može se na računu za telefon uštedeti, barem kad ste kod kuće. Tako, da na ovu stavku otpada 1.000 dinara mesečno, za jedan skroman paket.
Preostalo nam je 16.000 dinara. A nismo ni počeli.
Problem je gradski prevoz. Budući da kiriju plaćamo malo, soba koju iznajmljujemo biće u predgrađu, pa gde god da se krene, mora se u velikoj meri koristiti prevoz.
Bus plus dopuna za zaposlene za jedan mesec iznosi 3.250 dinara. To je zaista previše. Zato većina pribegava švercovanju. Međutim, kontrole ima na sve strane, a kad se žuri na posao, mogućnost izlaska iz autobusa i čekanja sledećeg je isključena.
Pojedinačna vremenska karta košta 90 dinara, pa bi neko rešenje moglo biti da se uplatiti 10 karata, koje bi se kucale samo u slučaju nužde. Na mesečnom nivou, to će zahtevati još 900 dinara, tako da nam ostaje 15.100 dinara.
Ovih tričavih 15.100 dinara treba raspodeliti na mesec dana. S tim novcem devojka treba da se prehrani, da kupi hemiju i kozmetiku, garderobu, šminku i nakit i da vodi aktivan društveni život (ako je ikako moguće).
Jedna devojka na kozmetiku mesečno mora da izdvoji minimum 1.500 dinara, i to pod uslovom da koristi samo najneophodnije proizvode, birajući najjeftinije brendove.
Zato smo posetili pijace, nadajući se jeftinijim cenama kozmetike, i nismo se dobro proveli - za 1.500 dinara "napunili" smo korpu ništa više nego u običnoj prodavnici. Samo najosnovnije!
*Foto: Espreso
Šta je sa šminkom? Većina komada može trajati po nekoliko meseci, ali kad se sve sabere, opet koristeći najosnovniju šminku jeftinijih brendova, i na to mesečno treba izdvojiti oko 600 dinara.
To je minimum minimuma, verujte, jer smo tražili najjeftinije opcije.
Slede garderoba, obuća i aksesoari. Sniženja u velikim šoping centrima su super, ali ako radite za minimalac, retko ćete uspeti da uklopite neki takav komad u svoje finansije.
Alternativa koja zaista ne zvuči primamljivo, ali je nužno zlo, jesu pijace. Naravno, i tamo možete pronaći garderobu koja drži cene kao da je svoje mesto pronašla u "Ušću", pa ćete morati malo da birate i zalazite između redova.
I u manjim radnjama u podzemnim prolazima može jeftino da se prođe. Naravno, tu je i seknd hend šop...
*Foto: Espreso
Sve u svemu, kad govorimo o garderobi, obući i aksesoarima, potrebe se razlikuju od osobe do osobe, ali nužni minimum je oko 3.000 dinara mesečno. Tu smo uračunali jedne patike, jedne sandale i jedne cipele za godinu dana, zatim jednu jaknu godišnje, dve majce mesečno i tri para pantalona godišnje. Tu i tamo kupiće se neki jeftiniji komad nakita.
Posle svega ovoga, ostaje nam okruglo 10.000 dinara. S tim novcem treba se prehraniti mesec dana i voditi kakav takav društveni život.
Da devojka jednom mesečno izađe u grad, podeli račun za taksi s drugaricom i u klubu popije dva pića, treba joj oko 2.000 dinara.
Znači da s 8.000 dinara treba da preživi mesec dana, odnosno s 260 dinara jedan dan. Da, doručak, ručak, večera i užine treba da stanu u tih 260 dinara dnevno! Naravno, valja uštedeti i neki dinar da bi se koji put otišlo s drugaricom na kafu.
U tom slučaju, govorimo o 230 dinara dnevno. To je 76 dinara po obroku! Šta jedan čovek da pojede za 76 dinara, a da ostane sit, i da to bude zdravo?
Pa samo 100 grama salame toliko košta, a nećemo govoriti da je to zapravo nezdrava hrana! Najjeftiniji hleb je 35 dinara, kesica kečapa isto. Za taj novac ne možete da kupite ni 10 jaja!
Naravno, bićete prinuđeni i da hranu kupujete na pijaci ili u velikim marketima, podrazumeva se, ono što je na sniženju, planski, računajući svaki dinar.
Dakle, s tim novcem možete doručkovati jaja, paštetu i jogurt, napraviti oskudniji sendvič sa salamom, kečapom i malo pavlake, jeftinije viršle...
Za ručak možete spremiti jelo koje ćete jesti tri dana - da li je to čorba s povrćem i malo piletine, musaka s krompirima i malo mlevenog mesa ili neka oskudnija pasta - odlučićete sami. Večeru možete i da preskočite - to je svakako dobro za liniju.
Da rezimiramo. S minimalcem u Beogradu možete da preživite - jedva. Možete da iznajmite sobu na periferiji, da se švercujete u prevozu, da se obučete jedva pristojno, da izađete jednom u grad i nekoliko puta u kafić, da jedete najjeftiniju hranu, da zaboravite na bioskop, pozorište, spa centar, grickalice i sokove i slične đakonije. Rođendane i slične proslave je smešno i da pominjemo.
Dobrodošli u Srbiju!
(B. Acković)
(Izvor: Espreso.rs)