I, verovali ili ne, s jednom modernom porodicom smo pričali, i toliko su im lepa iskustva, da nećete ostati ravnodušni.
Posle mnogo selidba i promene poslova, Kikinđanin Bojan i Novosađanka Danijela Vranješ Gajić, roditelji dvoje dece u tom trenutku, rešili su da napuste grad i presele se na selo, u Obrovac. Ni prvi, ni poslednji koji su se odlučili da promene život na taj način, ali svakako jedni od najhrabrijih i najuspešnijih u tom poduhvatu.
- Tada smo imali dvoje dece i ponajviše zbog njih, počeli smo da tragamo za nekom kućom u prvom selu do Palanke. Nije nam bilo važno ni koje je selo, ni da li tu nekoga poznajemo... Samo da nam se svidi kuća. Ipak, odlučismo se za jednu kuću u Obrovcu gde nas je žena prodavac lepo dočekala u dvorištu, skuvala ručak od povrća iz bašte...
- Sve je odisalo mirom, deca su odmah tu, u nepoznatom, počela da se igraju, opušteno kao da je njihovo. Tako je i bilo. Kuća je postala naša uz malu pomoć kredita države koja je u tom momentu to odobravala - počinje svoju priču Gajićeva.
[youtube height="577" width="770" align="left|right|none"]https://www.youtube.com/watch?v=UkQgvNip4BQ[/youtube]
Upustili su se, kaže ona, iako su živeli od jedne plate opterećene kreditom, i bez ičije pomoći. Naravno, naišli su na veliko neodobravanje okoline i prijatelja kojima je sve delovalo kao ludost.
- U selu tada nije postojala mesara, menjačnica, vrtić. Dakle ja sam čuvala decu, on je radio. Odlučili smo se za još dece i rodili još troje iako smo i dalje živeli od jedne plate. Sama sam naučila da kuvam, pravim slatkiše i zimnicu, i zapravo je moj rad u kući bio način da preživimo. Štedeli smo i tako što nisam plaćala vrtiće, mesila sam hleb i spremala sve ostalo sama iz bašte i voćnjaka.
Na grad je zaboravila, kao i na izlaske i druženja i posvetila se samo deci i kući.
- To je velika žrtva koju nije svako spreman da prihvati. Na selu nema brzine. Potrebno je strpljenje da se nešto posadi, poraste, pa tek mnogo kasnije jede. Život na selu znači život u radu, nadanju i čekanju. Nema jurnjave. Zar nije najvažnije jesti zdravo, biti u fizičkoj formi i naravno, zdrave duše. U buci i gradskoj galami toga nema - konstatuje ova domaćica i majka petoro dece.
Mladi i dalje beže u grad, a ovi iz grada idu u selo
Od 60-ih godina prošlog veka naovamo počeo je period deagrarizacije, odnosno napuštanja poljoprivrede, smatra agroekonomski analitičar Milan Prostran. Sada se dosta mladih odlučuje da od gradske gužve i načina života "pobegne" na selo
- Država je u to vreme imala buran industrijski razvoj i seljenje u grad je bio prirodan proces imajući u vidu zaostalost zemlje. Upostalo, to je bio slučaj i u Evropi. Mislim da ovo što se sada dešava nije trajan proces. Sada se mladi usled nedostatka posla odlučuju da započnu posao i život na selu. Posebno su u Vovodini kupovane kuće u poslednjih pet, šest godina - primećuje Prostran.
Pokrajinska vlada je davala imanja i kuće na korišćenje kao šansu mladima da otpočnu ekonomsku aktivnost i održe porodicu. Prema rečima Prostrana, trebalo bi sada uraditi analizu stanja da bi se videli efekti takve pomoći. Isto tako, smatra da selo nije za onog koji ne zna da se bavi poljoprivredom i stočarstvom.
- U okviru programa pokrajinske vlade do sada je bilo više interesenata, nego što je bilo raspoloživih kuća. Mislim da je za početnike u poljoprivredi mnogo 25 hektara i da im treba dati 10 hektara. Bilo bi dobro stvoriti drugu infrastrukturu i zadruge da imaju ti mladi na koga da se oslone. Tu treba uključiti i sociologe. Ipak, o preseljenju na selo najviše treba da razmišljaju oni koji imaju neku osnovu i koji su nasledili zemlju jer je potrebno poznavanje procesa proizvodnje hrane, imati neko obrazovanje...- zaključuje ovaj agroanalitičar.
Programi države kao podsticaj:
1. Konkurs Ministarstva bez portfelja za dodelu bespovratnih sredstava za osnivanje novih zadruga i investicije u postojeće zadruge u 2017. godini, traje do oktobra, a za nove zadruge predviđena je pomoć od čak 50.000 evra.
Uslov za nove zadruge, pored posedovanja zemlje, jeste da se udruži pet zadrugara, koji ne moraju imati istu delatnost i da tako udruže resurse i osnuju zadrugu. Pare se mogu trošiti isključivo namenski i država će vršiti kontrolu kako ne bi došlo do zloupotrebe.
2. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je 2017. godine u sistem podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju prvi put uvelo novu meru ruralnog razvoja – posebnu vrstu podsticaja namenjenu mladim poljoprivrednicima, od 18 do 40 godina starosti.
Pravilnikom su predviđeni podsticaji za investicije u nabavku novih mašina, mehanizacije, opreme, kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne biljne i stočarske proizvodnje i pripremu poljoprivrednih proizvoda za tržište, kao i za investicije u nabavku novih mašina i opreme za preradu mleka, povrća i voća na poljoprivrednim gazdinstvima mladih poljoprivrednika.
Uprava za agrarna plaćanja je raspisala Konkurs za podnošenje prijava za ostvarivanje podsticaja za podršku programima koji se odnose na povećanje dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima u 2017 godini.
Rešenjem se utvrđuje pravo na podsticaje, nalaže avansna isplata iznosa od 75% od vrednosti investicije bez poreza na dodatu vrednost i obavezuje korisnik podsticaja da realizuje investiciju i dostavi Upravi za agrarna plaćanja propisane dokaze o relizaciji investicije.
3. Pored ovog Pravilnika koji se odnosi isključivo na posebne podsticaje za mlade poljoprivredenike i koji će se sprovoditi i u narednom periodu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je za kategoriju mladih poljoprivrednika predvidelo posebne pogodnosti i u okviru drugih Pravilnika, odnosno drugih podsticajnih mera. Tako je Pravilnikom o uslovima i načinu ostvarivanja prava na kreditnu podršku za mlade poljoprivrednike predviđena fiksna kamatna stopa od 1% umesto 3% koja važi za ostale kategorije korisnika.
(Izvor: telegraf.rs / Slađana Vasić)