Za mene je Amerika bila obećana zemlja. Stigla sam prve nedelje juna, 2001. godine. Tada sam imala 24 godine.
Kada sam stigla na aerodrom upoznala sam Džona, koji trebalo da me odveze do hotela u kojem je trebalo da počnem da radim. Bilo mi je čudno što sam sletela na njujorški aerodrom, a radno mesto mi je bilo u Čikagu. Međutim, pored mene su bile još dve devojke pa sam se brzo opustila.
Opet mi je bilo čudno što smo na jako kratkim relacijama menjale vozače, od kojih je jedan kod sebe imao i pištolj. On nas je dovezao do Bruklina gde nas je dočekala madam bordela i poželela nam dobrodošlicu.
Usledio je prvi šok. Kada su se otvorila vrata videla sam devojčicu od možda 12 godina kako leži i vrišti dok se grupa muškaraca smenjuje na njoj i siluje je. Ispred mene se našao muškarac koji je držao palicu i rekao mi da ne mrdam nigde.
Nekoliko sati kasnije i ja sam bila primorana na seks. Sledećeg dana se pojavio i Džon. Rekao mi je da je došlo do strašne greške i da bi trebalo da krenemo do hotela gde je u početku trebalo da odemo. Posle jučerašnjeg horora koji sam preživela Džon mi je delovao kao anđeo.
Međutim, uniforme je trebalo da preuzmemo u prodavnici donjeg veša. Bila sam prestravljena, a gest pratioca kojim mi je stavio do znanja da ima pištolj, me je potpuno paralisao i odvratio od misli da pokušam da pobegnem.
Nešto kasnije odvezli su nas na mesto gde su se nalazili trgovci. Bilo ih je sa raznih strana, a samo su dvojica pričala engleski. Ostali su koristili govor tela i bili su veoma grubi.
Rečeno mi je da im dugujem 30.000 dolara, i da ću taj dug otplatiti pružanjem usluga. Svaka mušterija je značila 100 dolara. Danima su me razvozili po raznim mestima, od stambenih zgrada do hotela i kazina na istočnoj obali, retko sam dva dana bila na istom mestu. Niti sam znala gde sam niti gde idem.
Po ceo dan smo sedele gole i čekale mušterije. Vreme kada se niko nije pojavljivao smo koristile da odspavamo malo, ali to nikada nismo radile u krevetu. Međutim, ni u tim retkim mirnim satima nismo bile bezbedne. Njih su trgovci neretko koristili kako bi nas silovali. Iako sam bila svesna šta mi se događa bila sam toliko utrnula da nisam mogla ni da zaplačem. Setila sam se one devojčice sa početka priče i načina komuniciranja ukoliko bi odbila seksualni odnos. Nisam imala snage. Slabo su nas hranili, samo pirinač i krastavci.
Bordeli su uglavnom ličili na obične kuće. Kristal i met bili su svuda okolo, a trgovci su nas primoravali da ih konzumiramo i pijemo viski i drugi žestok alkohol.
Moja tura je obuhvatala kazino i hotele. Bila sam obučena kao princeza dok bi moji trgovci u uglađenim odelima izigravali moje telohranitelje. Pištolj mi je uvek bio prislonjen na leđa, kao podsetnik da ne pokušavam ništa.
Što se hotela tiče, išla sam iz sobe u sobu. Tih 45 minuta sam bila u posedu mušterija. Prvi put kada sam ušla u sobu pomislila sam da je to moja prilika za beg, ali sam se razočarala kada sam shvatila da moj makro stoji ispred u hodniku.
Trgovci me nikada nisu tukli jer sam bila poslušna, ali su to uglavnom činile mušterije.
Prva prilika za beg ukazala mi se kada su nas odveli u bordel u Bruklinu. Tamo je trebalo da radim sa 15-godišnjom devojčicom. Pričale smo sa ženom koja bila zadužena za nas i ona nam je ljubazno prosledila broj čoveka kojem bi trebalo da se javimo ako ikada uspemo da pobegnemo.
Otišle smo u toalet i videle mali prozor. Devojčica je upalila slavine kako bi napravila buku koja bi prigušila zvukove lomljave prozora. Uspele smo da se iskrademo i odmah smo pozvale tog čoveka. On nas je nahranio i dao nam čistu odeću. Međutim, ubrzo je hteo da nas vrati u hotel na posao, a kada smo odbile pozvao je Džona.
Kada smo stigle u hotel uspela sam da se otrgnem od trgovaca i pobegnem u policiju. U rukama sam imala samo svoju tašnicu i nikakve dokaze. Pošto sam ispiričala policajcu celu priču on je odbio da mi pomogne jer mi nije verovao. Isto sam prošla i sa policajcem na kojeg sam naletela na ulici kao i u Indonezijskom konzulatu.
Bila sam ljuta i uznemirena. Spavala sam na Tajms skveru i u njujorškom metrou. Proslila sam i molila za pomoć, ali su svi bili gluvi za moje vapaje.
Jednog dana se pojavio prolaznik koji me je saslušao i odvezao u FBI. Tamo su me saslušala dva detektiva. Oni su zvali avio kompaniju i imigraciono kako bi proverili moju priču.
Posle toga su me upitali da li sam spremna da odem da pokupim svoje prijatelje. Bila je to scena kao iz filma.
Kasnije su mi se pridružile i majka i ćerka u SAD-u, jer su ih trgovci tražili po Indoneziji kako bi mi se osvetili.
Danas i dalje idem na terapije, često imam noćne more. Moji seksualni odnosi sa muškarcima su i dalje tragični i nikako ne mogu da se naviknem iako je prošlo toliko godina.
Posle ovakvog iskustva odlučila sam da učinim što više mogu za druge žrtve trgovine ljudima.
KutakNet