- Чула сам да дајеш деци још једне очи. Довела сам ти свог сина да и њему тако учиниш.
- Добро – рече Свети Сава. – Иди с дететом на оно брдо и реци ми шта си видела.
Мати оде на брдо. Гледала амо, гледала тамо и није ништа видела. Врати се и рече Светом Сави да није ништа видела. Он јој рече да дође за три године.
Кад су прошле три године, дође она мајка опет. Свети Сава је посла на удаљеније брдо, да добро погледа, и каже му шта је видела.
Гледала мати гледала, и није ништа видела. Кад се вратила, Свети Сава јој рече да опет дође за три године.
Кад је дошла после три године, Свети Сава их поведе на треће, још даље брдо и упита мајку шта види.
Њен син, који је сад већ имао седам година, повика показујући руком у даљину:
- Мати, гледај, ено, нешто се сјаји!
Онда рече Свети Сава:
- Е, дете, добро си видео!
И рече мајци да онамо одведе дете и остави га тамо четири године, па ће добити још једне очи.
Мати одведе дете. А кад тамо, то је била школа.
Кад су прошле четири године, оде мати да види своје дете.
Дете је имало само једне очи.
Мати га одведе Светом Сави и потужи се:
- Рекао си да ће дете добити још једне очи, а оно као и пре.
Свети Сава узме једну књигу, отвори је и покаже матери:
- Шта видиш ту?
Мати погледа и рече да види само неке цртице и шаре.
Затим Свети Сава показа то исто детету.
- Шта ти, синко, видиш?
Дете се загледа и поче читати из књиге.
- Ето видиш – рече Свети Сава – да твоје дете има још једне очи. Оно види то што ти не можеш видети, јер не знаш читати.
(KutakNet / Priče o Svetom Savi- St.M.Mijatović)