Balaševićevi NAJDIRLJIVIJI citati o ljubavi: "Teško je kad TVOJ NEKO prestane da te VOLI"

Đorđe Balašević je takav umetnički fenomen, da je o njemu suvišno reći bilo kakve biografske činjenice. Bilo je predloga da se ubaci u čitanke, a kada se poslušaju njegove pesme, jasno je i zašto. Bacite pogled na šarmantne reči ovog kantautora i uverite se i sami.

- I dugo sam stajao pod njenim prozorom tražeći, kao, nešto po džepovima. A opet, ni na trenutak nisam čuo kako diše u snu, moje pile. Kako diše...

- A onda shvatih, na prepad, da te volim k'o nekad. Vreme samo raspiruje plam...

- Neka lutko, u redu je.

 

- Ponekad te nema i sasvim sam izmišljam način da malo smuvam dan.

- Ona me voli znam, ok ne suviše al' taman dovoljno da krišom uzdiše kada me tračeri ubace u šemu.

- A, onda odjednom, raspored mladeža na njenim leđima kao tajna mapa pokazao mi je u koju zvezdu treba da se zagledam i tako...

- Nikad ne pričaju o njoj, a ja se ne raspitkivam.

- Da ti bar s basamka gledam obraze, kad ih ne smem ljubiti...

- Lole, imaš li ikoga na svetu ili bi sa mnom na put mogla? Hajde da menjamo planetu, sutra dajem oglas.

- Da l' ikad pomisli uz prozor pokisli, il' je sve pomeo vetar? Hej, oči čarne, ispred kasarne

- Odlutaš ponekad i sanjam sam, priznajem ne ide, ali pokušavam i uvek dodje d-moll

par-ljubav-foto-lawofattraction 770

- Drugi bi sve imalo smisao, ja bih iz te gužve zbrisao i nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram. Znao bih gde da sebi nađem mir, skrio se u tajni manastir i čekao da ti odrasteš...

- Otad bas ne uzimam svaku sto se pruza. Srce se odupire, pa se privikne. Al' zumbuli su zumbuli, a ruža je ruža, pa da na kraj sveta iznikne. Ma da se redom postroje odavde do ćoška, nijedna k'o moja Dođoška.

- Suviše tajni u očima, u zlatni okov je prstić pao, molio me dugi pogled da je kradem. Dovraga, kafa je gorčila, al' taj sam ukus od nekud znao. Probao sam jednom davno divlji badem.

- Ukrao mi ljubav lopov, sin doktorov,unuk popov. Odveo je u zemlju bez snegova. U snove mi bosa bane, pripretim joj da zastane, da l' je u snu moja ili njegova?

- Jednom sam voleo zbilja, mislim na ljubav pravu, šašavu i silnu, vozio hiljadu milja k'o onaj ružni Francuz u prelepom filmu. Vukle me šine pod točak mašine, al' ona me spasila, sve je druge ugasila.

- Gledala me jedna ista ti. Ja sam još i mog'o pristati. Al' srce, ono se k'o jare opire. Retko ko do njega dopire.

- Još uvek lutam, gde je kraj puta, pamte me mnoge provincijske pruge. Kriju me mračne, jeftine krčme. Noći su ponekad guste i duge. Nestajem tada u nekom svom svetu i menuetu i menuetu...

 

- U razdeljak te ljubim jer želim da se zna zbog njega razum gubim, zbog njega nemam sna.

- Lako je kad te neko ni ne zavoli, tad samo tamna strana srca zaboli. Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli, teško je kad tvoj neko prestane da te voli.

- Svirajte mi jesen stize, dunjo moja, al' polako da mi ne bi koja reč promakla. Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale da je samo slučajno od stakla, dunjo moja.

- Retko odlazim kući, a pišem još ređe i slike su bleđe i bleđe, pa lepe potiskuju ružne. Al' nekad poručim piće i tako to krene, pa stignem u svatove njene, sve prave su ljubavi tužne.

- Što sam joj kog vraga dao belu ružu samoniklu, što li sam je povezao onaj krug na mom biciklu?

- Ma, 'di ćeš naći boljeg momka za te pare? Ne budi smešna drag ti možeš doveka tragati, al' nećeš naći nikog tako mi gitare,  ko će te više voleti i ko će lepše lagati.

- Nema me više u tvojim molitvama, više me putem ne prate. A noć mi preti, ponoć i pusta tama kad me se samo dohvate. Više me ne voliš, kad se vraćam nisi budna, ne goriš, gasne naša zvezda čudna, lažna, srebrna stvar.

(Izvor: srbijadanas.com)

Share this article