Gidrine replike se i danas prepričavaju, i njegov humor će ulepašavati život i budućim generacijama. Međutim, njegovo detinjstvo su obeležile velike porodične tragedije, koje ipak nisu slomile njegov duh.
Čuveni glumac je rođen 1933. u Kragujevcu, njegova majka Novka je umrla od tuberkoloze, a kada je imao samo devet godina, Gidra je ostao i bez oca, oficira srpske vojske, koji je streljan.
Nakon mature, godinu dana je radio u fabrici konzervi “Crvena zvezda”, a godinu dana kasnije upisuje Akademiju dramskih umetnosti u Beogradu.
Ostalo je istorija, a Bojanić je iza sebe ostavio niz nezaboravnih uloga.
Gidra je preminuo 11. novembra 1993. od raka jetre, a Bojanićeva ćerka Jelena je za “Nedeljnik” opisala kako su izgledali poslednji dani njenog oca.
- U jednom povratku u Srbiju, 1993, otišla sam direktno kod njega u bolnicu. Sletela sam u Budimpeštu. Grozno vreme. Iz Budimpešte sam direktno otišla na VMA. Onkologija, četvrti sprat. U četiri ujutru je sve mračno, a na kraju hodnika na četvrtom spratu svetlo. Mi se približavamo. Ceo VMA je bio pun vojske pod oružjem. Nije izgledao kao bolnica, već kao objekat pod opsadom. Imala sam utisak da sam se vratila u neku drugu državu. Moja generacija nije bila svesna. Popnemo se i vidim kroz mrak gužvu. A oni dovoze helikopterom ranjenike, sve deca od 18, 19 godina, operišu ih, mnogi su bez nogu – rekla je Jelena Bojanić i nastavila:
Medicinske sestre dovoze te mlade ranjenike u kolicima do tatine bolničke sobe i Gidra im priča viceve u četiri ujutru. Znali smo da mu je kraj, sestre mu švercuju cigarete. A u njegovoj sobi dežurni lekari i ranjenici se smeju njegovim fazonima. Oni sede od 11 do četiri ujutru kod njega, a on ima čitav monolog, pa za svakog od njih štos. Tako je mesec dana umirao i svako veče u tih mesec dana zabavljao ranjenike – zaključila je ona.
(Izvor: telegraf.rs)