ĐURĐEVDANSKO ČUDO: Suze teku iz kamena u manastiru Gornjak!

Iz godine u godinu, kada se kazaljke sata stope u noći između 5. i 6. maja, manastir Gornjak postaje domaćin neobjašnjivog fenomena.

Lako je poverovati da je izvor lekovite vode koji se pojavljuje samo na dan velikog pravoslavnog praznika i zatim volšebno nestaje, samo plod mašte ili narodno sujeverje. Jer, jednostavno, sazdani smo tako da samo u izuzetnim slučajevima možemo da verujemo u neobjašnjivo. Međutim, pred neoborivim činjenicama oči je teško zatvoriti.

 

Već decenijama unazad, u rano đurđevdansko jutro, dok Sunce ni ne pomišlja da se pojavi iza visokih litica Homoljskih planina i ogreje manastir utonuo u mir rečne doline, na platou ispred manastira, uz samu Mlavu koja bezglavo juri kroz tesnace, vri kao u košnici. One koji su uvereni u čudotvornu moć đurđevdanske vode ne može da spreči čak ni loš put od Petrovca na Mlavi do Žagubice (na čijoj se gotovo matematičkoj sredini manastir nalazi), ni mnoštvo opasnih krivina koje vijugaju uz Homoljske litice. Jer, oni znaju, iz priča starijih ali i iz sopstvenog iskustva, da ih čudotvorni izvor neće izneveriti.

Posetite manastir GORNJAK: Čudotvorne mošti Svetog Grigorija leče bolesne i neplodnost! (VIDEO)

Sve dokle dopire sećanje stanovnika ovog kraja, ritual pojavljivanja đurđevdanskog izvora je isti.

U zaleđu manstirske crkve, na mestu gde strme litice dodiruju njene temelje, tokom noći voda se smešta u malo udubljenje u steni, prirodno i nenametljivo kao da je tu oduvek bila. Stene najbliže udubljenju vlažne su, ali bez pukotina kroz koje voda može da se probije. Nemoguće je otkriti način na koji ona ispunjava lokvicu, nešto veću od šake. Kao da zapravo navire iz sitnih pora naborane kože prastarog kamena. A iznad izvora, visoko uz liticu, pećina isposnica svetog Grigorija Sinajita, osnivača manastira, čije mošti kao da bdiju nad čudesnim mestom.

Do izgradnje manastira Gornjak, doveo je susret svetog Grigorija, jednog od sedam srpskih isposnika koji su sa Sinaja krajem XIV veka stigli u naše krajeve, i kneza srpskog Lazara Hrebeljanovića. Impresioniran mudrošću monaha, knez Lazar je odlučio da na mestu ispod pećine u kojoj je obitavao stari isposnik podigne manastir kao znak zahvalnosti što je upoznao tog svetog čoveka. I tako je, u godini 1379-oj, prislonjen uz kamenite vrleti planine, nastao hram Vavedenja Presvete Bogorodice - manastir Gornjak.

Podignut u stenovitoj čeljusti klisure u prvo vreme nosio je ime Ždrelo, a tek je kasnije po oštrom gosrkom vetru dobio ime Gornjak. Sveti Grigorije je bio prvi iguman manastira, ali nažalost veoma kratko. Umro je 1380, a njegove mošti su i danas u pećini iznad čudotvornog izvora. Odlukom Svetog arhijerejskog sinoda SPC, 1968. godine manastir je postao ženski i tada je počela njegova renesansa, nekako uporedo sa legendom o misterioznom izvoru.

 

Blagodeti lekovite đurđevdanske vode osetili su mnogi. Tvrdi se da najviše pomaže u lečenju očnih oboljenja, mada za to, naravno, nema zvanične potvrde. Voda iz udubljenja uzima se pažljivo, kašičicom ili pipetom, a mnogi se, pazeći na svaku kap, umivaju na licu mesta.

Kao što je nepoznato poreklo ovog izvora, isto je tako misterija i vreme kada se prvi put pojavio. Nekadašnja Igumanija Malenija, jedna od onih osoba koje ostave svoj pečat na svakome koga sretnu, pričala je da je u vreme kada se sestrinstvo, 1968. godine, iz manstira Lešo kod Tetova iselilo u Gornjak, izvor već postojao i da im je već pri dolasku ukazano na njegova lekovita svojstva. Od tada, pričala je mati Malenija, izvor se redovno pojavljuje na Đurđevdan, čak i u godinama najvećih suša.

Zapravo, ne bi trebalo da bude preterano teško otkriti odakle potiče lekovita voda i kakva su njena svojstva. Ali, kako objasniti činjenicu njenog periodičnog pojavljivanja. I to upravo na Đurđevdan. Možda je to upravo jedan od dokaza da su šeme prirodnih ciklusa iscrtane nama neobjašnjivim sistemom, ili znak da se u prirodi ipak ništa ne dešava pukim slučajem. Takođe, samo mesto gde se izvor neobjašnjivo pojavljuje navodi na razmišljanje o uticaju misteriozne energije, daleko moćnije od materijalne prirode. A ako već nema racionalnog objašnjenja, preostaje samo da se zagonetna pojava nazove - čudo.

Đurđevdanski izvor u manastiru Gornjak prkosi strogim zakonima geologije koja tvrdi da je njegovu pojavu moguće objasniti jednostavno - prirodnim rezervoarom u srcu planine i rotacijom zemljine kugle koja ga jednom godišnje dovodi u položaj da kroz nevidljive pukotine u steni izlije svoj sadržaj u prirodno udubljenje. Međutim ova teorija, koju je istraživačima ove pojave izneo jedan od uglednih srpskih geologa, bila bi punovažna samo u slučaju da su godišnji ciklusi savršeno iste dužine. U suprotnom, baš prema geološkim zakonima, izvor bi barem svake četvrte, prestupne godine morao da se pojavljuje dan kasnije (ili, po nekim tumačenjima, dan ranije). Zašto za Đurđevdanski izvor ne važe utvrđeni zakoni zvanične nauke ostaje, za sada, nerazjašnjeno (iz knjige "Najveće tajne i misterije Srbije").

 

(Izvor: Informer.rs)

Share this article