Naime, Borivoje je rođen 1961. u Mostaru, jer je njegov otac Miloš, takođe glumac, imao angažman u tamošnjem pozorištu.
PROČITAJTE JOŠ SUSRET KOJI SE PREPRIČAVA Prišao je patrijarhu Pavlu i rekao: "Ćale, je l' mogu da vam poljubim ruku"
Nakon što se porodica preselila u Beograd, završio je srednju ekonomsku u Zemunu.
Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi Arse Jovanovića. Krajem osamdesetih i tokom devedesetih Bora je bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Imao je niz zapaženih uloga pre nego što je 1998. godine odlučio da ode u Australiju. Prvo je živeo u Pertu, potom u Melburnu i Sidneju.
– Tada sam odbio nekoliko uloga i to je bila greška. Sam sebi sam zatvorio vrata. A još veća greška bila je što sam, kada sam odlazio u Australiju, podigao radnu knjižicu iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Pucao sam sebi u nogu.
Voja Brajović je uvek govorio: “Kandiću, ti uvek voliš da budeš prvi i u pozitivnim i u negativnim stvarima” – ispričao je Kandić šta se događalo nakon povratka u Beograd.
Od trenutka kada je zablistao glumeći 1987. godine mladog Vuka Karadžića u legendarnoj seriji “Vuk Karadžić” reditelja Đorđa Kadijevića mnogi su mu predviđali uspešnu glumačku karijeru.
Baš u tom periodu zabeležio je i uloge u filmovima “Varljivo leto”, “Šećerna voda”, “Kolubarska bitka”, “Bulevar revolucije”, seriji “Dome, slatki dome”, pojavio se i u “Kraju dinastije Obrenović” i “Srećnim ljudima”.
Međutim, nakon toga je otišao u inostranstvo, i mada mu je predviđana blistava karijera, nastavak njegovog života obeležili su lomovi. Više puta je isticao da mu je život bio ispunjen patnjom.