MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI: Danas slavimo BOŽIĆ - najradosniji hrišćanski praznik!

Srbija i pravoslavni vernici se danas raduju i slave Božić, najradosniji praznik među svim praznicima!

Tog dana se ovaplotio Isus Hristos i postao čovek. Božić se slavi tri dana, a slavlje počinje 7. januara. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja.

Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, koga je rodila Deva Marija blagodaću Svetog duha u gradu Vitlejemu. Posle Blagovesti, Marija je bila zaručnica srodnika Josifa.

 

Car Avgust zapovedio je popisivanje stanovništva, pa su Josif i Marija iz Nazareta krenuli u Vitlejem. Zbog gužvi nisu mogli naći mesto u svratištima, pa su na kraju završili u pećini pastirskoj ili štali, gde se Isus rodio.

Anđeli su pastirima dojavili vest o Isusovom rođenju, pa su prvi videli dete. Posle je zvezda repatica dovela mudrace sveta tri kralja do Isusa.

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

 *Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Jutro

Domaćin i svi ukućani na Božić oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju: “Vaistinu se rodi!”

Stari običaji

Stari običaj je bio da se na dan pre Božića unesu tri velika panja koja simbolizuju Svetu trojicu i postave pored ognjišta. Iz njihove vatre palile su se sveće, a često bi se u vatru u kojoj su ti panjevi goreli dodao deo gozbe i pića. Njihova vatra trebalo je da donese mir i dobro ukućanima.

 

Položajnik

Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik. Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu:

– Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica (novca). Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj.

Šta položajnik predstavlja?

Položajnik simbolički predstavlja one mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.

Česnica

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

 *Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Prema narodnim običajima, to je bela pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca. Česnica spada u hlebne ili beskrvne žrtve, kao slavski kolač, i njene korene, kao i za Božićnu pečenicu, treba tražiti u starozavetnim pričama ο prinošenju žrtava Kaina i Avelja, sinova Adamovih.

 

“Hristos se rodi” – pozdrav koji treba koristiti do 19. januara!

Tokom najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića, zaboravite na “dobar dan ” i doviđenja” već sve pozdravljajte rečima “Mir Božji, Hristos se rodi!”. Ovaj način pozdravljanja, ako niste znali, treba koristiti sve do Bogojavljenja, 19. januara.

Otpozdrav na ove reči je: “Vaistinu se rodi”. Nećete se obrukati ni ako nekog pozdravite sa “Hristos se rodi!”, ali ipak, ne bi trebalo zaboraviti na izgovaranje reči “Mir Božji”.

Foto: Milena Đorđević

 *Foto: Milena Đorđević

Završava se božićni post

Božićni post traje četrdeset dana i danas se završava. Nije tako strog kao Veliki Post. Počinje 28 novembra, a završava 6. januara. U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi”. Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi”. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi”.

Ko sve danas slavi Božić?

Pored Srpske pravoslavne crkve, rođenje Hristovo danas slave i ruska i gruzijska crkva, zatim, kanonski nepriznate makedonska i crnogorska pravoslavna crkva.  Po Julijanskom kalendaru slave i Jerusalimska patrijaršija, Kopti i manastiri na Svetoj gori u Grčkoj. Grčka, rumunska i bugarska pravoslavna crkva prešle su na novi kalendar, ali one nisu prihvatile Gregorijanski kalendar, već revidirani Julijanski kalendar, po predlogu naučnika Milutina Milankovića.

(Izvor: telegraf.rs)

Share this article