Kad na kraju dana osetimo potrebu da nabrojimo nekome gde smo sve bili, šta smo sve od jutra učinili, dogodi nam se da moramo zaključiti da toga dana zapravo nismo ni živeli: da smo samo odrađivali nešto što nazivamo svojim životom.

Profesor je podelio papire i rekao učenicima da ih izgužvaju. Kantu za smeće stavio je ispred katedre.

U prostoriji su polako gorele četiri sveće. Bila je gotovo potpuna tišina i mogao se čuti njihov razgovor.

Jednom je jedan profesor započeo školski sat uzevši u ruku čašu punu vode. Podigao ju je uvis tako da su je svi mogli videti i upitao: “Šta mislite, koliko je teška ova čaša?”

U Kini je baš davno živela devojka Li-Li. Kad je kucnuo određeni čas, udala se i započela život s mužem i njegovom majkom. Međutim, ubrzo je otkrila da se nikako ne slaže s svekrvom. Mnogo su se razlikovale, i snajki se nisu sviđale mnoge svekrvine navike. S druge strane, i svekrva nije ostajala dužna, pa je često vređala i kritikovala svoju novopečenu snahu.

U zabitoj kineskoj provinciji živeo je siromašni Kinez koji je ceo život potrošio radeći najteže poslove, a da ništa do kraja nije stekao. Sve što je imao bio je sin jedinac kog je neizmerno voleo.

Page 10 of 19