Kao što kaže Einstein: “ponašamo se uvek isto, a očekujemo drugačije rezultate”, odnosno, pomoću iste formule očekujemo rešenje za sve matematičke probleme.
Poriv za unutrašnjim delovanjem dolazi kroz medijum u koji smo uronjeni, ako se družimo sa produhovljenim osobama, vrlo je verovatno da ćemo se i sami okrenuti duhovnosti, ako smo s negativnim osobama, osetićemo negativnost unutar sebe. Druženje sa negativnim, nesretnim, nezadovoljnim i agresivnim osobama narušava našu energetsku harmoniju i nagriza nas poput kiseline. Stoga se trebamo uhvatiti konopca koji će nas približiti duhovnim visinama i putu samospoznaje i tako udaljiti od onoga što nam donosi štetu. Nije svejedno u kakvom ćemo se društvu nalaziti i kakve ćemo reči slušati.
Kada kroz neki blizak partnerski odnos dođe do razmene energije, stvara se entitet izmešanih energija koji nazivamo “veza” između dve osobe. Veza preživljava mnogo duže nego što podrazumeva fizički kontakt između dve osobe. Kroz taj odnos mi preuzimamo ono što emitira partnerov energetski sistem – psiho-emocionalne sadržaje, fizički nivo, uverenja, bolesti, iskustva, doživljaje i utiske i sl. i to postaje deo nas, odnosno utiče na kvalitet veze. Što smo duže u vezi ili uopšte u odnosu s nekom osobom, naša energetska struktura se menja i usklađuje, otuda zaključak da dve osobe koje žive zajedno s vremenom počinju ličiti jedna na drugu, preuzimaju gestikulacije, ponašanje, uverenja i sl.
Naš fizički lik je otisak energetskog vrtloga unutar nas, odnosno njegov izražajni oblik, a energija je pokretna i nije ograničena fizičkim sferama, tako da konstantno sarađuje s energijom okruženja. Davno je rečeno da lepota dolazi iznutra, što je potpuno tačno, mi smo samo levak kroz koji se uliva energija i ekran koji oslikava ono što je unutra. Potreba za maskiranjem i šminkanjem jeste produkt unutrašnjeg nezadovoljstva i želja za ulepšavanjem slike.
Odnos s partnerom može biti vrlo težak, posebno u segmentima gde se sudaraju naša i njegova neusklađena uverenja. Uverenja i mišljenje jesu obrasci koji se kruto uskladište u našoj podsvesti i prenosimo ih kroz naše živote sve dok ne naučimo kako da ih mudrošću transformišemo. Upravo sukobljavajući odnosi imaju ulogu da nas transformišu i nauče kako da delujemo iz ljubavi. Kada delujemo iz mišljenja i uverenja, sukobi su neizbežni, ali kada delujemo iz ljubavi i želje da je nekome darujemo bezuslovno, spremni potpuno rasplinuti svoja dosadašnja uverenja, onda partner isto tako preuzima naš model ponašanja i više njegovi misaoni entiteti nemaju sa čime sudarati, tako i oni gube svoju snagu. Kada ponos i tvrdoglavost ustupe mesto mudrosti i kada ljubav krene ispunjavati naše srce, možemo očekivati da se i partnerovo ponašanje promeni. Osuđivanjem i stalnim prigovaranjem nećemo nigde stići. Ako smo mi produhovljeni, a partner nije, ne trebamo se osećati superiornijim i uzvišenijim ili razmišljati da ga napustimo, već samo uporno slediti put ispravnosti, jer će se partner postepeno uskladiti s nama.
U životu se često događa da lepa osoba za partnera ima manje lepu ili neuglednu osobu, pa se onda svi pitaju “šta je video(la) na njoj (njemu)”, ali uprkos svemu, oni dobro funkcionišu. Fizička lepota nije nikakva garancija da ćemo imati uspešan ljubavni život i orijentacija ka isljučivo fizičkom aspektu života dovodi nas na stranputicu, površnost i nerazumevanje duhovne suštine.
U jednom periodu života fizička privlačnost i strasti jenjavaju i tada dolazi do najveće krize kada više ne uočavamo svrhu odnosa, a tada često dolazi i do preljube, jer se nastoje popuniti nastale praznine. Partneri trebaju dopustiti da fizičku strast zameni duhovna spona i tada više fizički kontakt nije toliko neophodan da bi se veza održala. Povređenost koju osećamo kada otkrijemo partnerovu prevaru treba biti znak da sa partnerom nismo na duhovnoj frekvenciji i da trebamo raditi na uspostavljanju dublje duhovne veze, a ne da se prepustimo destruktivnim silama koje će nas odvesti u bolest. Umesto da postanemo loša, frustrirana i nesigurna osoba, trebamo se probuditi iz kome okupani i čisti, pronaći snagu u samom sebi i krenuti duhovnim stazama prosvetljenja. Samo ćemo praštanjem, dobrotom i ljubavlju pronaći put do partnerovog srca i on neće imati izbora nego da krene istim putem.
Nema toga što ljubav nije u mogućnosti postići, ali ako i neminovno dođe do razlaza među partnerima, to nikako ne treba biti u neprijateljstvu i lošoj atmosferi. Mi zapravo trebamo voleti svog partnera i kada ga napustimo. Nekada su privremena razdvajanja neophodna kako bi se duše odmorile i spoznale put ispravnog delovanja, jer u napetoj atmosferi dolazi do velike akumulacije negativne energije koja u partnerima stvara mržnju i odbojnost. Jednostavno, stvari ne treba prisiljavati i treba pustiti da se odvijaju same od sebe, a ne onako kako mi planiramo ili mislimo da je ispravno. Mišljenje nam najčešće nije dobar saveznik, jer predstavlja silu suprotnosti u odnosu na magnet srca i ono uvek ima nešto za analizu i reći u prilog uznemiravanja naše unutrašnjosti.
Mi ćemo se na primer, nakon svađe i pomirenja s partnerom, nastaviti držati istih uverenja i terati po svom u nameri da mu izbijemo iz glave neke njegove stavove, navike i sl. a tako, zapravo, samo produžavamo agoniju i naša uverenja održavamo veštački u životu. Uverenja ne mogu živeti sama po sebi, ona uvek zahtevaju određenu platformu i oslonac koje sami stvaramo. Setimo se da je Einstein rekao da ne možemo očekivati da se nešto promeni ako uvek držimo isti kurs. Često nam je životni cilj da promenimo neku partnerovu osobinu i veći deo našeg zajedničkog života smo fokusirani na istu, dajemo joj snagu i energiju, te stoga osiguravamo dovoljno hrane da je održavamo u životu. To su često navike od kojih lično nemamo štetu, ali mi redovno doživljavamo stresove kada se suočavamo s njima i to nam kvari ugođaj uživanja u trenutku. Tako iznova betoniramo platformu svojih uverenja za koju ćemo uvek zapinjati sve dok je ne porušimo. Umesto da vozimo auto putem, mi biramo put pun rupa, krivina i prepreka, ali ni nakon što nam otpadnu točkovi zbog kretanja po rupama, mi ne odustajemo od slepe vožnje u ponor.
Sve što možemo učiniti da popravimo svoj život, sva moć i alati su unutar nas. Žena često zapostavlja ženu u sebi i dovodi se u neprivlačno stanje, žudi za dominacijom, kontrolom i sl. čime se prepušta dominaciji muških osobina, ili pak ne želeći da odraste, pokušava ostati večna devojčica. A onda se pita zašto je tako frustrirana, nesretna, usamljena, neshvaćena. Stvar je jednostavna, ako smo žena, onda budimo žena i podesimo se potpuno na frekvenciju žene, ugasimo unutrašnje prekidače i porive koji nas nastoje odvući od te uloge i u svakom trenutku naučimo osetiti kada se probude sile suprotnosti.
Ako smo dopustili sebi da budemo žena, mi ćemo se osećati potpunim u svakom trenutku, bez zavisnosti o partneru i potrebe za njegovim prisustvom kako bi se popunile praznine. Partnera ne trebamo posmatrati kao instrument za ulepšavanje naše stvarnosti, ispunjenje želja, popunjavanje nedostataka i sl, jer te mehanizme već imamo u nama samima.
Partner je (obično) srodna duša koja nas je pronašla iz ljubavi, sva iskustva u koja ulazimo s partnerom imaju za cilj da nas pročiste i operu od negativnih uverenja i sebičnosti te navedu da otkrijemo ljubav i moć praštanja. Na takav put nas jedino može povesti duša puna ljubavi prema nama.
Iako su to često nezahvalne uloge koje naš ego interpretira kao nešto negativno, trebamo znati da je duboko u pozadini sklopljen dogovor između duša da se sretnu i odigraju isceljujuću dramu našeg života. Zato trebamo paziti i s ljubavlju se odnositi prema svim dušama koje se pojavljuju u našem životu.
KutakNet