Ponekad deca tako dobro skrivaju sve nevolje i maltretiranje kroz koje prolaze u školi pa je učiteljima ili profesorima teško da uopšte primete da postoji problem koji se mora što pre rešiti.
Upravo je toga svesna učiteljica kojoj je spisateljica Glenon Dojl Melton posvetila kolumnu. U njoj je opisala susret sa jednom od učiteljica svog sina Česa koja joj je tokom razgovora priznala da svake sedmice pokušava da prepozna zlostavljane učenike u svojoj učionici.
“Sele smo na par minuta i pričale o tome kako je podučavanje dece sveta dužnost i odgovornost. Složile smo se da matematika i čitanje nisu najvažnije stvari koje se uče u učionicama”, objašnjava Glenon.
Svakog petka učiteljica zamoli svoje učenike da izvade komad papira i na njega napišu imena četvero dece sa kojom bi voleli da sede tokom sledeće nedelje. Učenici su svesni da njihovi zahtevi mogu i ne moraju biti ispunjeni. Takođe moraju izdvojiti jednog učenika koji je te nedelje bio izuzetan primer svima.
Nakon što učenici odu svojim kućama, učiteljica razvrstava te papiriće ispred sebe i proučava ih.
Sa kim niko ne želi da sedi?
Ko ne može da napiše nijednu osobu sa kojom bi želeo da sedi?
Koga niko ne primećuje?
Ko je prošle nedelje imao puno prijatelja, a ove nijednog?
“Ona ne traži novi raspored sedenja za izuzetne učenike. Ona traži usamljenu decu. Onu koja se teško povezuju sa drugom decom. Identifikuje mališane koji postaju žrtve školskog društvenog života. Odmah na licu mesta raspoznaje koga maltretiraju i ko maltretira”, objasnila je Glenon.
“Kao majka, mislim da je ovo najbriljantnija strategija sa kojom sam se ikada susrela. Svaki učitelj i profesor zna da se zlostavljanje najčešće događa izvan njihovog vidokruga i da su zlostavljana deca previše uplašena da bi se nekome poverila. Ali istina izlazi na videlo na onim malim privatnim komadićima papira”, dodala je Glenon.
Učiteljica potom pronalazi načine da decu koja su idbačena integriše u društvo. Glenon je pitala koliko se dugo koristi ovom metodom, a ona joj je odgovorila: “Od pucnjave u školi Kolumbajn. Svaki petak nakon pucnjave u Kolumbajnu.”
Spomenuta tragedija dogodila se 20. aprila 1999. godine u SAD-u. Tog su dana Erik Haris i Dilan Klebold, učenici srednje škole Kolumbajn, ubili 12 školskih kolega, jednog profesora i ranili 24 osobe, a nakon pucnjave počinili su samoubistvo. Erik i Dilan godinama su bili meta vršnjačkog maltretiranja.
“Ova brilijantna žena shvatila je na tom primeru da nasilje započinje zbog izopćenosti. Svaki vid nasilja od okoline započinje sa unutrašnjom usamljenosti. Gledala je tu tragediju i znala da će deca koja se ne primećuju mogu jednom pribeći tome da ih svi moraju primetiti pod svaku cenu. Odlučila je da se bori protiv nasilja na vreme i često, u okolini koja joj je nadohvat ruke. To što ona radi spašava živote. Uverena sam u to. Ona pronalazi problem i usamljenoj deci pruža pomoć koja im je potrebna,” zaključuje Glenon.
(Izvor: Mamaibeba.com)