Ova profesorka književnosti i akademik SANU, naime, pričala je o dečačkim igrama u prirodi, kojima je ispunjavala svoje rane dane u selu Divci kod Valjeva.
Ona je u intervjuu novinarki ispričala kako se igrala na reci, kako je bila maštovita, ali i kako nije mogla da bira način na koji će se družiti, jer je njeno društvo većinski bilo muško.
– Tamo recimo teče rečica, a tu je rasla neka trava, takozvana repušina. Ja sam tu travu brala i pravila suncobran, mislila sam da sam princeza. Hvatali smo rakove, punoglavce. Upoznala sam celu zoologiju, sve do zmija, boga mi. Nisu me ujedale, mada su me često sretale. Vreme smo ispunjavali u dečačkim igrama: šuge, pentrale smo se uz drveće, pravile brane na reci, preskakale plotove, hvatale insekte za eksperimente. A uporedo smo čitale knjige i tražile potvrdu i proveru u onom što je tamo pisalo – pričala je Maksimovićeva nadahnuto.
Živela je punim plućima životom deteta koje raste u prirodi, a video o detinjstvu jedne od naših najproslavljenijih pesnikinja pogledajte ovde:
(Izvor: telegraf.rs)