Najpoznatiji običaj koji se obavlja na Veliki petak jeste farbanje uskršnjih jaja, u kom učestvuju i zabavljaju se žene i deca. Domaćica prvo farba jedno crveno jaje, čuvarkuću, koje će se čuvati do sledećeg Uskrsa, a prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju, kako bi bila plodna i donela berićet domaćinima.
Farbanje jaja na Uskrs spada u najstarije hrišćanske običaje. O tome nam svedoči priča Marije Magdalene, koja je došla u Rim, da propoveda hrišćanstvo, a tom prilikom je i posetila cara Tiberija.
Kao poklon dala mu je korpu jaja. Car nije verovao u Hristvo vaskrsenje i rekao je da, ako bi to bila istina, onda bi bela jaja u korpi promenila boju. U tom trenutku Marija je rekla “Hristos vaskrse” i sva jaja u korpi su postala crvena.
Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima, da Hristos nije vaskrsao, i da to nije moguće, kao što je nemoguće, da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.
Na Veliki petak najstrože je zabranjeno vino, jer ono predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista. Domaćice kuvaju povrće, najviše mladu koprivu, koju su jeli i stari i mladi. U južnoj Srbiji, roditelji na ovaj praznik decu ne puštaju da izađu iz dvorišta.
Na ovaj dan se posti na vodi, a monasi u manastiru poštuju najstrožije tipike, tako da ne bi trebalo ništa da jedu ceo dan, i to je takozvano suhojedenje.
U nekim krajevima, ljudi su ujutru donosili vodu sa jezera, kako bi se svi ukućani umili vodom, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela. To je, sudeći po narodnim verovanjima, jedna stvar koju nikako ne smete da zaboravite da uradite.
Neka mesta poštuju i običaj vezivanja kose devojčicama pod vrbom, kako bi brzo rasla.
(Izvor: telegraf.rs)