Odgovori su joj otvorili oči jer su se neka deca suočavala sa siromaštvom ("Želeo bih da je moja učiteljica znala da kući nemam olovke da uradim domaći"); Odstutnošću roditelja (Želeo bih da moja učiteljica zna da moj rad nije potpisan jer moja mama nije često tu); Hapšenjem roditelja (Želeo bih da je moja učiteljica znala da mi nedostaje tata jer deportovan u Meksiko kad sam imao 3 godine i nisam ga video 6 godina).
Sada, posle pet godina podučavanja, zaista razume sa čime se đaci suočavaju van učionice. I to joj pomaže da im pomogne da uspeju u školi. Prošle godine postala je senzacija na Tviteru sa haštagom #iwishmyteacherknew (želeo/la bih da je moja učiteljica znal) koji je posato viralan, a mnogi su joj slali odgovore svojih učenika, piše Njujork tajms.
U nedavno objavljenoj knjizi "Želeo/la bih da je moja učiteljica znala: Kako jedno pitanje može sve da promeni za našu decu", gospođa Švarc objašnjava koliko je važno da učitelji i porodice budu partneri. "Zaista želim da porodice znaju kolika je namera učitelja da stvore osećaj zajedništva i vezu sa decom. Deca ne uče kada se ne osećaju sigurno ili da vrede", rekla je gospođa Švarc.
*Foto: Twitter
U knjizi, gospođa Švarc piše o greškama koje su mogle da budu sprečene da je poznavala bolje svoje učenike. Imala je učenika po imenu Kris koji je bio opsednut naukom. On je smatrala da mu je učinila veliku uslugu kada mu je obezbedila mesto u letnjem naučnom kampu. Ali, nije znala za finansijske probleme koje ima njegova porodica i ispostavilo se da njegovi roditelji ne mogu da uzmu slobodan dan na poslu kako bi ga odveli u kamp.
"Kao učitelji, znamo da su roditelji prvi i najbolji učitelji svojoj deci i želimo da sarađuju sa nama", kaže gospođa Švarc.
(Izvor: nedeljnik.rs)