Poslednji dani stradalni, ili strasni dani Gospoda Isusa Hrista, ogledaju se u ovoj posnoj sedmici, kada vernici strogo provode dane u molitvi i postu. Čitajući o propovedima Hrista, njegovim čudima, voljnom stradanju, smrti na krstu i polaganju u grob, a sve radi iskupljenja svih nas iz kandži greha, đavola i smrti.
Na Veliki ponedeljak služe se velikoposni časovi treći, šesti i deveti sa izobrazitelьnom, a zatim liturgija Pređeosvećenih Darova. Slavi se spomen celomudrenog Josifa, koga su braća iz zavisti prodala u Egipat, kao praslike Hristove, i toga kako je Gospod prokleo neplodnu smokvu, kao prasliku judejskog zborišta koje je Gospoda predalo na smrt.
U Veliki utorak spominje se priča Gospoda o deset devojaka i o talantima, drugi dolazak Gospodnji i strašni sud.
U Veliku sredu spominje se kako je žena grešnica pomazala Gospoda u Vitaniji, u domu Simona gubavoga, a istovremeno se spominje i Judino izdajstvo.
U pesmama se dirljivo i poučno poredi postupak pokajane bludnice i učenika izdajnika. U utorak i sredu služi se Veliko povečerje i nose se crne odežde.
Ovim se konačno završava sve što je karakteristično za velikoposno bogosluženje i počinju posebna bogosluženja, vezana za stradanja Gospodnja (“stradalna” ili “strasna bogosluženja”).