Napustio nas je na današnji dan pre 12 godina u tragičnom incidentu u zgradi u kojoj je živeo.
Ljubav prema glumi Tadić je otkrio 1944. godine, kao 15-godišnji dečak koji se učlanio u tada tek osnovano Kragujevačko pozorište. U narednih pet godina tamo je odigrao oko četrdeset uloga, a onda je upisao Akademiju pozorišnih umetnosti i prešao u Beograd, gde je ubrzo izgradio ime koje se izgovara s poštovanjem u glumačkim krugovima. Zanimljivo je da i pored svega toga nikad nije voleo da ga nazivaju bardom srpskog glumišta - nije mu to prijalo. Iako je malo ko više od njega zaslužio to zvanje. Rade Šerbedžija je za Ljubu rekao da je najbolji glumac kojeg je ikada video.
*Foto: Printscreen
Iako je pred sam kraj života imao problema sa dijabetesom, zbog kojeg su mu i odstranjeni prsti na nogama, to ga nije sprečilo da nastavi da glumi i da se raduje svakoj novoj ulozi.
Poslednji put je na daskama koje život znače bio u maju 2005, u predstavi "Kralj Lir", a nekoliko nedelja pre smrti se vratio sa Tare, gde je bio na rehabilitaciji nakon operacije, i već se uveliko spremao za povratak u pozorište.
*Foto: Printscreen
Ljuba je 28. oktobra 2005. godne izašao u šetnju i na kafu sa svojim starim prijateljem Slavoljubom Slavom Đukićem. Zajedno su prošetali do zgrade u kojoj je Ljuba živeo sa suprugom i tu su se rastali. Ljuba je ušao u ulaz, a Slava je nastavio svojoj kući. Kako je svojevremeno sam Đukić ipričao, nedugo nakon toga mu je zazvonio telefon.
Bila je to Ljubina žena - pitala ga je da li zna gde joj je suprug. Oboma im je odmah bilo jasno da nešto nije u redu. Ona ga je kasnije našla na stepenicama u njihovoj zgradi. Pretpostavlja se da se okliznuo i udario glavom o zid. I tako je otišao naš velikan, na nekoliko metara od supruge koja ga čeka, ni ne znajući šta se dešava.
(Izvor: noizz.rs)