Article content

Матичне ћелије хематопоезе (МЋХ) су „златна” резерва у телу која пружа реалну шансу за лечење и потенцијално излечење низа наследних и стечених болести. Напредак у медицини шири лепезу могућности у којима ће се МЋХ користити у будућности. У свету се спроводи на хиљаде клиничких студија које обећавају успешне резултате у примени чак и код неких тешких обољења, као што су церебрална парализа, мултипла склероза, дијабетес типа 1, као и разне врсте карцинома. О томе колико су МЋХ заиста моћне у медицинској терапији за „Магазин” говоре проф. Драгана Стаматовић, начелник Одељења за трансплантацију коштане сржи и интензивну хематолошку негу Клинике за хематологију ВМА у Београду, и прим. др сц. мед. др Зорана Андрић, начелник Одељења за типизацију ткива у Институту за трансфузију крви Србије, која води и Регистар давалаца коштане сржи Србије.

 

 

Матичне ћелије хематопоезе су „родословне” (мајке) ћелије од којих настају различите зреле ћелије крви (црвена крвна зрнца или еритроцити, који су неопходни за преношење кисеоника, бела крвна зрнца или леукоцити, који су потребни за борбу организма против инфекције и крвне плочице или тромбоцити, који су потребни за заустављање крварења). Код одраслих особа се налазе у коштаној сржи и у периферној крви, мада значајно мањег броја, а код новорођенчади и у крви пупчаника. У клиничкој пракси матичне ћелије хематопоезе се могу користити за трансплантацију (алогену – када се узимају од подударног здравог сродног или несродног даваоца; или аутологу – када се узимају од самог болесника у одређеној фази лечења злоћудне болести). У оба случаја прикупљене матичне ћелије хематопоезе служе за опоравак болесникове коштане сржи након примењене изузетно јаке цитостатске и(или) радио терапије прилагођене природи основне малигне болести. У случају алогене трансплантације матичних ћелија хематопоезе, злоћудну болест не „лечи” само примењена цитостатска и(или) радио терапија, већ и саме матичне ћелије хематопоезе.

 

 

Више од пет деценија трансплантација матичних ћелија хематопоезе користи се у лечењу различитих злоћудних болести крви и крвотворних органа, као што су леукемије (акутне и хроничне), тумори лимфног ткива (лимфоми), тумори коштане сржи (мијеломи), али и бројних других болести, попут апластичне анемије („пустоши” коштане сржи), неких солидних тумора и аутоимуних обољења.

 

 

Испитивање подударности се врши из узорка периферне крви болесника и потенцијалног даваоца одређивањем групе антигена на белим крвним зрнима (ХЛА типизација). Само приближно четвртина болесника може имати породичног подударног даваоца матичних ћелија хематопоезе, најчешће су то рођени брат или сестра. За остале три четвртине оболелих даваоци се могу тражити у Интернационалном регистру добровољних давалаца. Поред ХЛА типизације, приликом избора даваоца у обзир се узимају и узраст, пол и крвна група даваоца.

 

 

Прва трансплантација матичних ћелија хематопоезе урађена још 1972. године у Војномедицинској академији био је пионирски подухват у овом делу Европе. Уназад више од три деценије у овој институцији се рутински примењује трансплантација матичних ћелија хематопоезе у лечењу најтежих болесника са малигним обољењима крви. У овој установи оспособљени су за све видове трансплантације који се данас спроводе у свету, о чему сведочи и пуноправно чланство у Европском удружењу за трансплантацију. У Војномедицинској академији алогеном трансплантацијом лече се сви адултни болесници из наше земље, док се сви облици трансплантације за педијатријску популацију спроводе у Институту за здравствену заштиту мајке и детета „Вукан Чупић” у Београду. С обзиром да се трансплантација матичних ћелија хематопоезе у нашој земљи спроводи према препорукама Европског удружења за трансплантацију, резултати лечења у потпуности су компарабилни са резултатима постигнутим у другим светским центрима

 

.5. Да ли постоји потреба упућивања наших болесника у иностранство ради трансплантације матичних ћелија хематопоезе?

 

У нашој земљи постоје технички и кадровски оспособљени центри за спровођење свих облика трансплантације матичних ћелија хематопоезе, како за адултну, тако и за педијатријску популацију. Захваљујући изузетном ентузијазму запослених у Регистру добровољних давалаца коштане сржи у Републици Србији и њиховој сарадњи са Интернационалним регистром давалаца из света, од 2013. могуће је урадити алогену трансплантацију матичних ћелија хематопоезе и оним болесницима који немају породичног подударног даваоца, већ матичне ћелије добијају од изабраног несродног даваоца из дела светског регистра. У иностранство се упућују само они болесници за које није пронађен подударан давалац у делу регистра доступном нашем претраживању.

 

 

Матичне ћелије хематопоезе (МЋХ) се могу узети од даваоца на два начина. Један је из бедрене кости. То је место где се код одраслих особа стварају нове МЋХ у костној сржи, која је по изгледу слична крви и налази се у централном делу великих костију. Цела процедура траје око један сат и изводи се у операционој сали посебном стерилном иглом под општом анестезијом. Због тога је потребно да давалац проведе два дана у специјализованој здравственој установи под надзором стручњака. Може се појавити пролазна локална бол, али ризик од инфекције је занемарљив.Новији, мање инвазиван начин је прикупљање матичних ћелија из периферне крви. Тим путем се крв од даваоца узима из вене руке и кроз систем за једнократну употребу одлази у апарат који се назива сепаратор, где се методом центрифугирања одвајају и аутоматизовано прикупљају само ћелије потребне за трансплантацију (матичне ћелије хематопоезе), а сви остали састојци крви се враћају преко система у вену исте или друге руке. Процедура обично траје неколико сати и потпуно је безбедна по донора, исто као што је и давање крви. С обзиром на то да се МЋХ у периферној крви налазе у малим количинама, неопходно је да се пре почетка процедуре повећа њихова количина. То се постиже давањем фактора раста (као инјекција током пет дана пре почетка процедуре), који се назива фактор стимулације гранулоцитних колонија. Тај фактор раста се и иначе налази у организму и регулише стварање белих ћелија у костној сржи и њихов прелазак у периферну крв.

 

 

Сваки давалац пролази медицински преглед за процену да ли је давање МЋХ безбедно за њега. Иако цео поступак давања МЋХ има за циљ лечење болесника, здравље и безбедност даваоца је први предуслов! Током припреме за давање МЋХ из периферне крви, може се осетити нелагодност у костима и краткотрајна малаксалост због давања фактора раста. Али, и ако се јаве, сви симптоми престају дан, два од последње дозе. Дакле, није потребно додатно време за опоравак, мада се кратко након давања МЋХ може осећати умор. Најозбиљнија компликација за даваоца МЋХ из бедрене кости може бити реакција на анестезију, али ризик није ништа већи него код било које друге мале хируршке интервенције. Медицинска испитивања и преглед анестезиолога раде се да би се открили могући ризици за даваоца током опште анестезије. Током неколико дана опоравка може се осећати и краткотрајни умор и нелагодност у доњем делу леђа на месту убода игле код давања из бедрене кости. Али, већина давалаца се осећа добро после давања и напушта болницу након 24 сата. Најважније је да се костна срж стално обнавља и у потпуности се надокнади за три, четири недеље.

 

 

У неким ситуацијама дониране матичне ћелије се могу замрзнути за каснију употребу (похрањују се у банке матичних ћелија) или се узимају непосредно пред саму трансплантацију. Поступак донирања костне сржи се преко Светског регистра одвија по строгим правилима, уз заштиту идентитета пацијента и донора, који се никада не упознају. Давалац даје МЋХ у најближој, за то специјализованој, установи, а потом се продукт МЋХ транспортује до болнице где лежи болесник. МЋХ се може транспортовати на собној температури или на температури фрижидера, али са циљем да се трансплантација уради у периоду од 24 до 48 сати од узимања. Продукат се носи у посебним кутијама са контролом температуре, а транспорт обављају обучени курири.

 

 

У Регистар давалаца костне сржи Србије може да се пријави свака здрава особа старости од 18 до 45 година. Пријављивање и давање МЋХ је добровољно, анонимно и неплаћено. Давалац може да се пријави у Регистар у свакој служби за трансфузију крви у Србији. Најпре се попуњава медицински упитник и формулар са контакт подацима, а потом се даје мали узорак крви (око 5 мл) из којег се ради ХЛА типизација, односно анализе које су неопходне да би се установило да ли давалац оговара одређеном болеснику. Међутим, може да прође неко време (некада и неколико година) док се давалац не замоли за даљу сарадњу. Заправо, мали број особа које се пријаве у Регистар буду у прилици да дају МЋХ због тога што је мала вероватноћа да су подударни са болесником. Уколико неко има исту ХЛА типизацију, онда је врло често и једини могући давалац и нада за тог болесника да може бити лечен трансплантацијом МЋХ. Приликом пријављивања у Регистар се не ради провера на ХИВ, међутим уколико је неки давалац у прилици да даје МЋХ за одређеног болесника, тада се узима нови узорак крви и раде се тестови на болести које се преносе путем крви, као и тестови за проверу његовог здравља.

 

 

Светски регистар давалаца костне сржи формиран је 1989. године и садржи базу података о типизацијама ХЛА потенцијалних давалаца МЋХ. Број давалаца се сваке године значајно повећава, тако да се данас у Светском регистру налазе подаци за више од 25 милиона потенцијалних давалаца МЋХ из око 50 земаља. Институт за трансфузију крви Србије у Београду, у сарадњи са Министарством здравља, основао је Регистар давалаца костне сржи 2005. године, који је почетком 2012. године постао и део Светског регистра. То нам је омогућило приступ бази података са великим бројем давалаца и отворило могућност лечења за оне који су оболели од леукемије и других малигних болести, а немају одговарајућег даваоца међу члановима породице. Јер, наћи две исте особе врло је комплексан процес. Потребно је испитати око милион давалаца, па могу проћи и године док се не појави болесник који је подударан са њима. Зато су направљени регистри који представљају базе пријављених људи и онда се донор нађе, рецимо, негде у Јерменији. Подударност се може утврдити код особа различите етничке припадности, националности, различите боје коже...--------------------------------------------------------Матичне ћелије из пупчане врпцеВађење матичних ћелија из пупчаника (умбиликална крв) је безболан процес и не постоји ризик за мајку и дете. Због тога је порођај јединствена и непоновљива прилика за прикупљање матичних ћелија из крви пупчане врпце. Похрањивање матичних ћелија из пупчаника новорођенчета најбоље је осигурање за будућност. Уколико му икада у животу буду потребне матичне ћелије за лечење моћи ће да користи своје властите које му сто посто одговарају, а могу их користити и чланови уже породице уколико се покаже да им одговарају.

 

-Постоји ризик од одбацивања

Након трансплантације пацијент обично две до три недеље проводи у стерилним условима док матичне ћелије не почну да се репродукују и имунитет крене да се враћа у нормалу. При томе увек постоји ризик од одбацивања транспланта. Да би се једна трансплантација назвала успешном, треба да прође најмање годину дана од трансплантације, а некада и дуже, у зависности од пратећих компликација. У случају повратка болести (одбацивања транспланта), поступак се може поновити, али се ризици увећавају.

 

Даваоцима МЋХ се дају детаљне информације о медицинској процедури и предочавају могући пратећи симптоми, иако су они веома ретки. Давалац кроз разговор са стручњацима и путем писане брошуре одлучује на који начин жели да да МЋХ. То се у нашој земљи ради само у две специјализоване установе, на ВМА и Институту за мајку и дете у Београду, под надзором тима стручњака са искуством у раду са даваоцима. Свака особа која жели да се пријави у Регистар може да се информише о томе шта значи бити давалац костне сржи, о начинима давања, процедури и могућим ризицима давања МЋХ, као и о могућим исходима трансплантације, а све неопходне информације доступне су у писаним брошурама и на интернет страницама Регистра (www.rdks.org.rs).