- Potrudite se da psu bude jasno da je dete ipak na prvom mestu – u situacijama kada držite bebu u rukama treba da mu bude jasno da treba da sačeka svoj red i dobiće vašu pažnju.
- Ustanovite dozvoljenu i zabranjenu zonu za ljubimca. Ovo je sasvim individualna odluka – dok neki roditelji ne dozvoljavaju psu da ulazi u spavaće sobe kako dete ne bi bilo izloženo bakterijama, drugi smatraju da je dete puzeći po drugim prostorijama svakako u kontaktu sa ozbiljnijim supstancama. U svakom slučaju, granice koje postavite treba da se poštuju.
- Obzirom da deca često, i pored upozorenja i objašnjavanja zašto to ne treba, guraju psu prste u usta ili uši ili ga vuku za rep, nije loša ideja da u najmlađem uzrastu naviknete kuče na takvu vrstu igre kako kasnije ne bi burno odreagovalo.
- Kada dete može da razume, objasnite mu kako može da mazi psa i šta mu prija, a šta ne.
- Naučite dete da izbegava vrištanje kada se igra sa psom i da njegov lubimac ne voli kada je dete grubo prema njemu, dakle, nema guranja, gađanja stvarima i vučenja za rep ili uši.
- Neka mališan nauči da vreme ručka treba da bude vreme mira i za ljubimca, kao i za njega, dakle nema uznemiravanja psa dok jede.
Na kraju, uz sva pravila i brigu oko toga kako će se dete sprijateljiti sa ljubimcem, ne zaboravite i da im date vremena da se naviknu jedno na drugo i dozvolite im da se udruže na sebi svojstven način i uskoro će vaš mališan steći najboljeg i najodanijeg prijatelja i pratioca za celo detinjstvo.
Izvor: najboljamamanasvetu.com