Na današnji dan, sa životne scene sišao je Bata Stojković: Za njega je teatar bio na prvom, kafana na drugom, a kuća tek na trećem mestu (VIDEO)

GlumacDanilo Bata Stojković je svoj životni put započeo i završio u Beogradu. Rođen je 11. avgusta 1934. godine, a umro na današnji dan, 2002. godine. Kao ostvaren pozorišni i filmski umetnik, nerado je davao intervjue.

Tvrdio je da ga novinari ne razumeju i da ono što im kaže okrenu naopačke, pa zbog toga i nema mnogo građe koja svedoči o tome kakav je bio kada se zavese spuste i ugase svetla pozornice.

 

Bata je, samo tri dana pošto se poslednji put poklonio publici kao Luka Laban u Profesionalcu, sahranjen na Novom groblju. Bata je u školi bio loš đak, išao je na dopunske časove matematike, ali je odlično recitovao i takmičio se. Ponavljao je razred, a jedan i dva puta. Fizika i matematika nisu ga interesovale, samo recitovanje i čitanje.

Njegov otac bio je očajan kada je Bata upisao Akademiju zato što u to vreme biti glumac nije bilo baš za ponos. Kada je otišao na fakultet, više nije hteo da govori poeziju. Kao glumac počeo je prvo sa iznošenjem tacni dok nije došao do prave uloge.

Foto: Youtube/focaksite

 *Foto: Youtube/focaksite

– Bata je bio težak čovek u smislu da nije dozvoljavao glupost, a bio je snažan i sugestivan. Kad on počne da trtlja, nije pitao šta košta. Nije voleo neistinu i čim bi neko počeo nešto da laprda, odmah bi reagovao. Bio je prodoran i uvek je imao svoj stav, u tom smislu bio je težak za izdržati. Voleo je društvo. Za njega je teatar bilo na prvom, kafana na drugom, a kuća tek na trećem mestu. Pozorište je bilo njegova svetinja koju je neizmerno poštovao. Uvek je savetovao ljude šta i kako da rade, umeo je da se razbesni ako ga neko ne posluša i u tom smislu znao je da bude nezgodan – priča Batina supruga Olga.

 

Priče o njegovoj netrpeljivosti sa kolegom Pavlom Vuisićem prerasle su u legendu, ali svaka medalja ima i svoju drugu stranu, pa i takva nagađanja.

- Tvrdnje kako su on i Pavle Vuisić bili u lošim odnosima, najobičnije je tračarenje. Bilo je svašta između njih, ali ništa negativno. U Maratoncima kada su snimali scenu u kojoj ga Pavle udari daskom po glavi, dogodilo se to da ga je nenamerno, u ne znam kom ponavljanju, zaista i lupio iz sve snage – objašnjava Olga.

S druge strane, dok su radili “Ko to tamo peva”, Pavle mu je spasao život.

Printskrin: Youtube/Denni72

 *Printskrin: Youtube/Denni72

– Kadar u kome Bata pliva u mutnoj i ledenoj Tisi, bezbroj puta je ponavljan. Naime, on bi otplivao do sredine reke, a Boža Nikolić ga je snimao pri povratku ka obali. Pošto je bilo hladno, jedva su pronašli jedno gumeno odelo, tačnije gornji deo, u koje je Bata moga da uđe. Od silnog napora zbog plivanja kroz mulj do kolena, njemu je pozlilo, jer ga je odelo gušilo. Tada je Pavle, koji je vrsni poznavalac reke, uskočio u vodu, izvadio nož i presekao to gumeno odelo kako bi Bata došao do vazduha – razjašnjava Olga i ističe da je njen suprug bio svestan popularnosti, ali da mu ona nije uvek podjednako prijala.

Pogledajte i neke od Batinih uloga, od Bubuleje do Ilije Čvorovića:

 

Posle dvadeset i kusur godina, Olga i Bata odlučili su da se venčaju.

– To je bilo u strogoj tajnosti. Dugo smo bili zajedno, ali venčali smo se tek 1991. godine. Bilo mi žao Cigana koji su govorili: Kume, izgore ti kesa, a on im je samo odbrusio: Marš u p… materinu. Posle smo se venčali i u manastiru Vavedenje. Nikome nije bilo stalo do toga, mi smo to hteli samo da učinimo starima. Nije nam to palo na pamet, njegovi su se ponašali kao da smo u braku, kao da sam snaja, njegov brat zvao me je gospa mala. Možda mu je nešto dunulo kad se razboleo.

Legendarni glumac je za života više puta operisan, ali ipak nije dozvoljavao da publika ispašta zbog njegovih zdravstvenih problema.

– Imao je devet operacija, ali odlazak na predstave naprosto ga je dizao. Nikoga nije ni pitao da li iz bolnice može da ode da igra, već je sve moralo da bude gotovo do predstave.

Printskrin: Maratonci trče počasni krug

 *Printskrin: Maratonci trče počasni krug

Njegov odlazak rastužio je sve, od supruge, kolega i prijatelja do običnih ljudi. Neki su ga znali sa televizije, a drugi su imali tu čast i da ga sretnu i razmene po koju reč s njim.

– Za njim su najviše žalili ovi na Kaleniću zato što je kupovao od srca. Dođe i kaže: Daj sto crvenih i još sto žutih ruža, a taksisti mu pomažu da mi ih donese. Punila sam kadu jer nisam znala gde više da stavljam cveće i mnogo sam se zbog toga ljutila na njega. Prodavci su o njemu pričali i za novine kad su čuli da je umro: E, nema nama više ko na sefte… Recimo, kad sam ga vozila odnekud, pa prođemo pored nekog kamiona, a on kaže seljaku: Daj mi tu lubenicu s vrha. Ovaj ga pogleda i odgovori mu: Ajde bre, Stojkoviću, gde da ti skidam tu s vrha, evo ti ova. A on mu odgovori da neće tu jer ima deset kilograma i sto grama, nego hoće onu od jedanaest. Seljak ga gleda i promrmlja: Šta ti glumac znaš, ali mu ipak skine onu koju želi. Kad je stavi na kantar, on pokaže tačno jedanaest kilograma. Umeo je da oceni i bio je nepogrešiv. Sa prijateljima je išao da im pomogne oko kupovine praseta za slavu zato što je znao da odabere. Kažu prodavci: Ajde uzmi, sveže je, a on im odbrusi: Neću, vadio si iz zamrzivača. Sve je video, imao je osećaj za takve stvari.

Ipak, bila je jedna stvar s kojom se neuspešno hvatao ukoštac.

Foto: Božidar Milojković i Dragan Lazarević

 *Foto: Božidar Milojković i Dragan Lazarević

– Nije znao da vozi, a u to vreme od filma mogao je da se kupi automobil. Bata je uzeo reno četiri, a ja sam iz inata položila.

– Umeo je da kaže: Ajde tu, vozi. Ja ga gledam: Pa ne mogu tu, jednosmerna je, a on odmahne rukom: Teraj kad ti kažem! I ja šta ću, dva sata je noću pa sve mislim – neće valjda. Ne da neće, samo se začuje iza nas: Fiju, fiju, fiju. Šta ću, stanem. Pita policajac: Stojkovići, šta je ovo? A Bata će njima: Šta šta je? Žurim u drugu kafanu, čoveče! Šta će ljudi, puste nas – priseća se Olga. – Isto tako razvozim ih posle premijere, policija nas zaustavi, a on im kaže: Ne prilazite joj, treštena je… Kao ja pijana. Voleli su ga zbog njegovog duha. Cenio je šalu na svoj i tuđ račun. Uvek je moralo da bude po njegovom i to je jedna od njegovih osobina.

 

(Izvor: telegraf.rs)

Share this article