Ono što je on dao srpskom tenisu je nemerljivo. Otvorio je mnoga vrata, ali činjenica je da se malo toga pomerilo za preteklu deceniju. Đoković je i dalje fokusiran na teren, ali to ne znači da ne razmišlja i o “danu posle”, tačnije o vremenu kada se bude povukao. Jer neko ko je takav šampion, jednostavno, ne može bez tenisa.
- Moja uloga je već aktivna samim time što igram, ali tu ulogu želim da proširim na različite načine, recimo putem teniske akademije. Karijera mi daje mnogo, ali sa druge strane i oduzima dosta vremena, kasnije ću moći još više da pomognem i da se posvetim trenerskom aspektu. Sigurno ću ostati u tenisu posle igračke karijere, tenis je integralni deo mog života i neću ga se odreći, a osećam i odgovornost kao jedan od predvodnika srpske generacije koja je pravila velike uspehe. Ana i Jelena, Viktor, Janko, Ziki, mi treba da stvorimo platformu kako bismo doprli do što većeg broja mladih sportista, na njih treba da prenesemo znanje i iskustvo kako bismo im barem malo olakšali put razvoja ka profesionalnom tenisu - rekao je Đoković za B92.
Kad god stigne, Novak pomogne na neki način. Bilo da su u pitanju saveti, bilo da je u pitanju pomaganje mlađima, tačnije onima koji tek stupaju na tenisku pozornicu.
- Poznato je da Teniski savez Srbije koristi terene na “25. maju”. Kad god sam u Beogradu, igram sa polaznicima TSS iz juniorskih kategorija pogotovo, razgovaram sa trenerima, a sa nekima sam u kontaktu i kada nisam u Beogradu. Pokušavam da podelim svoja iskustva, da dam savete o tome kako pristupiti mladom teniseru. Takođe, kada sretnem mlade igrače poput Kecmanovića, Đerea, pa i Krajinovića koji doduše više nije toliko mlad, nastojim da sa njima razgovaram, da kažem reč, dve, tri koje će im možda značiti, interesujem se i postavljam im pitanja, treniram sa njima. Ne samo ja, već i Ziki i Viktor, kao i Janko koja ima uspešnu tenisku akademiju koja se širi, dakle sve to nam je potrebno kako bismo utemeljili sistem koji će funkcionisati.
Priznao je da je situacija sada možda i gora nego što je bila u vreme kada je on počinjao. Možda zvuči nelogično posle svih tih silnih titula i trofeja, pehara koji smo osvojili u Dejvis kupu 2010. Baza je ugrožena, smatra svetski teniser broj jedan.
- Tenis u Srbiji u gorem je klupskom stanju danas nego pre deset godina. Podaci TSS to pokazuju, ima sve manje polaznika po klubovima i teniskim školama. Teniski klub “Partizan” u kojem sam ja ponikao i odrastao, ne učestvuje u nacionalnoj ligi već dugi niz godina. Ne krivim nikoga konkretno, ali takvo je stanje, što je paradoksalno, uzevši u obzir rezultate koje smo beležili u prethodnih deset i više godina, trebalo bi da bude potpuno suprotno.
*FOTO: TANJUG/AP
Kaže da ne postoje bilo kakvi lični interesi, već iza sve ove priče stoji želja da srpski tenis bude postavljen na zdrave osnove.
- Osećam odgovornost. Interesa u Savezu nemam nikakvog, samo želim da pomognem, razgovaram sa ljudima u TSS kako možemo to stanje da promenimo. Sada tražimo sponzorske ugovore koji bi ojačali budžet i smanjili dugove, jer bez budžeta nije moguće ni implementirati željene programe, a sve potiče od klupskog nivoa. Stvari moraju da krenu od klubova i teniskih škola, to je osnovni nivo bavljenja tenisom na kojem počiva sve drugo - zaključio je osvajač 14 grend slem titula.
(Izvor: blic.rs)