Od njegove dece svi su digli ruke, ali moler Milan je verovao u njih: Na sebe nije mislio, od skromne plate ispunjavao im je hirove i evo kako mu se vratilo

Voli i veruj. To bi, ukratko, mogla biti poruka životne priče koja je pred vama.

Priče o skromnom moleru Milanu, strpljivom, mirnom, prostodušnom, sa malom platom, ali velikim srcem za svoju decu. Sin mu je bio kockar koji se uvukao u loše društvo, jedna kćerka je nameravala da se uda za probisveta, treća je studirala pravo. I dok su ih svi kudili, on je ostajao uz svoje potomke, davao ono malo novca što je imao za njihove hirove. Samo je on znao kako su preživljavali.

 

Žena kojoj je krečio stan godinama, napisala je ispovest u njegovo ime, nadajući se da će i drugi učiti na primeru molera Milana - čoveka koji nije očajavao što su mu deca krenula pogrešnim putem.Umesto toga, govorio je da su pametni i da će znati da naprave prave izbore kada za to dođe vreme.

Svi su sumnjičavo odmahivali glavom, ali je Milan verovao i uvek ponavljao isto - dobra su to deca.

- Bio je tu da pomogne sinu da se preseli u nekakav stari, nasleđeni kućerak, da izmiri račune, popravi nešto oko kuće; ćerkama da plati knjige, izlaske, garderobu, šminku... Sve od te molerske plate.Nikuda nije žurio, ništa nije očekivao, ništa mu nije bilo potrebno. Dolazio bi rano ujutru, presvlačio se, bešumno peo na merdevine i radio do kasno poslepodne. Bez velikih reči - prisetila se žena Milanovog života.

- Godine su prošle od tada. Milan više ne radi, ali povremeno svrati. Starija ćerka je završila pravo i zaposlila se u banci, druga se razišla sa problematičnim momkom, završila književnost, udala se i dobila dvoje dece, sin se oženio devojkom iz dobre porodice koja je uspela da ga udalji od kocke. Svi imaju dobre poslove, druže se, pomažu i vole. Za slavu ih je jedanaestoro za stolom. Čitav fudbalski tim. Milan se smeje dok mi o tome govori - piše u statusu.

- Mogu jasno da ga vidim kako sedi negde po strani, pravi se da mnogo toga ne zna i ne razume, al' znam da mu je srce veće od najveće planine. I naravno da sve zna, isto kao što je znao da strpljenjem i ljubavlju od njih teše dobre ljude. Sa tom malom, tako dobro uloženom molerskom platom.. I tim ogromnim srcem. Jer u malo srce ne bi nikada stalo jedanaestoro ljudi - zaključuje.

(Izvor: telegraf.rs)

Share this article