U Dominikanskoj Republici živi oko 300 srpskih duša, srpsku kulturu i običaje nisu zaboravili.
Rastko Stanković ispričao je listu prošle godine da se i u 8.700 kilometara dalekoj Dominikani peče i rakija i sprema kiseli kupus, a obrće se i prase za svaki Božić.
- Mi nismo otišli iz Srbije trbuhom za kruhom, već prosto jer smo hteli da se klonimo one svakodnevice, jedno te isto svakog dana. Veći broj nas je došao posle onog čuvenog 5. oktobra. To je uglavnom generacija rođena od 1970. naovamo. Umeli smo fino da radimo, što nam je i dalo brzo dobar položaj u društvu i postali smo veoma cenjeni u oblastima u kojima radimo. Iako sve imamo ovde, oseća se nedostatak pravoslavlja i te pravoslavne kulture koja se u otadžbini sačuvala - rekao je Rastko Stanković, inače informatičar po struci.
*FOTO: FOTO KURIR
Srbi u Dominikani bave se najrazličitijim poslovima, od informatike i kompjuterskih sistema, do trgovine nekretninama, rade i kao menadžeri hotela i spa centara i organizatori poslova. Ima tu i izuzetnih profesora, programera, prevodilaca, preduzetnika, fotografa i drugih profesija.
Najveći deo našeg življa skućio se u turističkom mestu Punta Kana, gde ih ima oko dve stotine, a mnogi od njih deo su Nacionalnog simfonijskog orkestra u dominikanskoj prestonici, Santo Domingu, kaže arhimandrit dr Evstatije Azdejković iz Venecuele. Prema njegovim rečima, to su mahom su ljudi koji su 90-ih godina došli, ali decenije života na ostrvu nisu učinile da pravoslavlje padne u zaborav.
*FOTO: KURIR
Dominikanke su dobre snajke
- Inače, Srbi su uspeli da svojim suprugama prenesu sve običaje, što je veoma bitno i lepo, pa se sami praznici ne razlikuju od onih provedenih u Srbiji, sem, naravno toga da je klima potpuno drukčija - ističe sveštenik Azdejković.
(Izvor: blic.rs / A.Ristović/N.Božović)