Kada školsko zvono "odjavi" poslednji čas mnogim klincima aktivnosti tek počinju.

Znala sam, majčinskim instiktom, da će vam kasnije, kada odrastete, to poslužiti kao primer. Primer koji ja nikada nisam imala.

Ko sam ja da bilo šta bilo kom roditelju zameram? Zameram državi što je brigu o deci u velikoj meri prepustila roditeljima.

Otkada je posao roditelja da u svako doba dana i noći mora da zabavlja dete? Meni to uopšte nije jasno, jer znam da generacija mojih rodtielja nije imala takav pritisak kao što moja genaracija ima – da po svaku cenu zabavi svoju decu. Usled toga se zadatak roditeljstvovanja prilično zakomplikovao.

Dok druga deca jedu slatkiše za doručak, ja moram jesti pahuljice, jaja ili dvopek. Dok drugi jedu kolače za večeru i piju Coca-Colu, ja moram pojesti sendvič. A znajte da mi ni ručak nije kao njihov.

Kukanje, plač, bacanje igračaka, vešanje po vama čim ste ušli kuću. Poznato? Ma vi ste zapravo jedna srećna mama.