Našli smo se uveče i večerali u fensi restoranu, koji nije bio mnogo skup, a i pila sam samo vino i nisam uzela desert.
Ceo sastanak on je bio izuzetno romantičan prema meni, pravi džentlmen, čak mi je otvarao vrata.
Međutm, kada je stigao račun, ja sam dohvatila svoju torbicu, dok sam u isto vreme očekivala da će mi on reći da je samo vratim natrag. Mešutim, to se nije desilo.
Pitala sam ga da podelimo račun, a on se složio. U glavi sam samo pomislila: “Šta? Rekao je da?”
Što je najgore, on nije ostavio nikakav bakšiš, pa sam ja to učinila za oboje. Zar nisu jednostavno lepi maniri da bar ponudi da plati? Kada sam mami ispričala šta se desilo, ona nije mogla da shvati zašto muškarac na prvom sastanku nije platio, ali kada sam se obratila sestri, imala je drugačiji odgovor.
“Zašto on mora da plati?”, pitala me ona, a onda sam i ja razmislila i nisam imala odgovor.
Prvo, očekivala sam da neko plati račun zato što je muško, a drugo, nisam želela na drugi sastanak sa tom osobom u svakom slučaju. To što ništa nije platio samo mi je olakšalo situaciju.
I na kraju, kada znate da plaćate za sebe, nije bitno koliko čaša vina ćete popiti, zar ne?
(Izvor: kurir.rs)