Za 55 godina, Huaksi se pretvorio iz siromašne ruralne oblasti u u simbol ekonomske ekspanzije zemlje, otelotvorene u 326 metara visokom hotelu koji krasi centar sela. Luksuzni objekat ima 60 spratova, 826 soba, a već u prizemlju dočekaće vas 30 miliona funti vredna statua bika, napravljena od čistog zlata.
Stanovnici Huaksija rade sedam dana nedeljno i navodno svi imaju preko 100.000 dolara na bankovnom računu. U ovom naselju vlada komunistička utopija, odnosno pravi pravcati kineski socijalizam u svom izvornom obliku.
Huaksi je 1961. godine osnovao Vu Renbao, upravo sa idejom da napravi naselje koje će predstavljati svojevrstan model kineskog komunizma. Žitelji imaju veoma visokživotni standard, skupocene kuće i automobile. Renbao je, kada je osnivao selo, učvrstio jedno načelo - ključni faktori za sreću su novac, automobili, kuća i porodica.
Stanovnici Huaksija bogate se, između ostalog, podelom godišnjeg profita sela. Budžet prevashodno pune fabrike koje rade non stop - u Huaksiju se radi sedam dana nedeljno i ne postoji godišnji odmor.
Renbao je razumeo želju ljudi da "vide svet", ali kako neko da otputuje ako nikada nema odmor? Rešenje predstavlja "svetski park". Tu se mogu videti replike Sidnejske Opere, Kineskog zida, Trijumfalne kapije i Statue Slobode.
Ukoliko se stanovnici Huaksija ipak odluče da odu, gube sve - kuću, kola i novac - a svi njihovi posedi dele ostali meštani.
Radnici koji dolaze u selo samo radi posla, ne uživaju u besplatnom zdravstvu iekonomskim pogodnostima stanovnika Huaksija. Prema nekim procenama, ovi migranti pokrivaju oko 95 odsto populacije. Samo 5 odsto predstavljaju prvobitni naseljenici iz 60ih (i njihovi naslednici) koji jedini dobijaju "deo kolača".
Seoske vlasti tvrde sa su svi u Huaksiju bogati, iako je to gotovo sigurno propagandna poruka sa ciljem promocije kineskog komunizma. Kontrola medija i zakonske zabrane sprečili su lokalce da razgovaraju sa predstavnicima stranih medija usled čega je pravi način života u Huaksiju i dalje u određenoj meri misterija.
Uz komunističke pesme koje se puštaju sa razglasa na ulicama i portrete "Velikog Renbaa", u Huaksiju je život kao u nekom dugotrajnom eksperimentu.
Turizam u Huaksiju je vrlo zastupljen, jer mnoge zanima kakav je život u komunističkoj utopiji. Sa druge strane, brojni posetioci navode da se u Huaksiju ne mogu pronaći restorani i prodavnice koje čovek očekuje u bogatom gradu, kao i da gotovo nema gde da se potroši novac.
(Izvor: newsweek.rs)