Bavanište... Malo mesto nadomak Kovina, na nekih 30 kilometara od Beograda. Mesto po mnogo čemu neobično. Osim što je mnogima koji traže izlečenje od bolesti na putu zbog manastira Bavanište na kom izvire lekovita voda, selo obiluje i vračarama koje “pomažu” mladima da se ožene, udaju, skinu magiju, salivaju stravu... Ekipa “Telegrafa” morala je da ode i uveri se da li takve žene zaista postoje.
Iako nismo imali koga da pitamo i zakažemo termin, uzdali smo se da ćemo na ulici da saznamo kako da dođemo do nekog sa takvim “moćima” i nismo mnogo pogrešili. Trećeg čoveka koga smo zaustavili već nam je pomenuo baku blizu centra, koja saliva stravu i koja će mom kolegi, koga sam predstavila kao brata, da pomogne da noću “mirno spava” jer ga, navodno, muče košmari.
Četvrti prolaznik nas je i lično odveo do njene kuće, a posle malo ubeđivanja, osamdesetogodišnja starica pristala je da pomogne zabrinutoj sestri, ali i da sestri, koja je takođe i novinarka, otkrije “tajne svog zanata” pod uslovom da joj ne snimamo lice i ne pominjemo njeno ime. Fer pogodba!
Kolega je pomalo zbunjeno seo na neko taburence i počeo svoju priču, kako noću strašno sanja, kako mu se zbog toga srce uzlupa, kako često ostane i bez daha, da zbog toga neretko posegne i za tabletama, ali da ga one samo uspavaju…
Uz reči: “Ništa se ti ne sekiraj, sve ćemo mi to da sredimo, samo moraćeš da dođeš još dva puta”, baka je otpočela ritual.
Kako smo od ranije čuli, strava se saliva kuvanim ugljevljem i vodom, ali tamo to nije bio slučaj. Ispostavilo se da žena koja je pre više decenija došla sa Kosova, radi sa brašnom i vodom, što, navodno, predstavlja “čistu belu magiju”.
Pomno su je pratile naše oči, ali i oko kamere. Dok je sedeo na onom taburetu, uzela je dve kafene kašičice i počela da mlati njima ispred njega putanjom od njegove glave do stopala. Nije bila voljna da nam preterano tumači ono što je preduzimala, ali smo ipak saznali da baratanje kašičicama služi da se “otvori zatvoreno”. Valjda, ako neko nema sreće na nekom polju, da mu krene.
U posudi na sudoper ploči, mešala je brašno sa vodom i nešto bajala, da bi zatim kugle od tog istog brašna lepila po zidovima ispred ulaznih vrata svoje kuće, pa ga strugala kašikama… Potom je počela da ga naliva vodom iz tih istih kašičica.
– Voda se pije za boljitak i ozdravljenje – otkriva ova Bavaništanka.
U međuvremenu su radili i noževi, doduše plastični, kojima je presecala vazduh ispred njega. Tako se, kaže, teraju đavoli.
Sve ukupno nije trajalo duže od 10 minuta sa završnicom koja nas je zapanjila. Potpuno neočekivano dok nam je bila okrenuta leđima, bacila je jednu kašiku preko ramena na pod pored “bate”, potom drugu, a onda i treću, sve tri u blagi polukrug. Šta se time postiže, ostaće nam, sigurno, večna nepoznanica.
Nije se libila da traži da joj ostavi neke pare, jer “tako se valja”, što kolega i učini. Tu nas ona ponovo iznenadi – zgazi nogom onu novčanicu iz sve snage, pa je tek onda uze…
Mada, pomalo uznemirena zbog toga što je ekipa snimala, ispričala nam je još štošta, poput toga da joj je “znanje” prenela njena baka kada je imala samo 13 godina i da je kroz toliko godina pomogla mnogima.
– Skoro mi je bio mladić koji je imao osećaj kao da ga neko drži za ruku i prati uzastopno, ali je došao tri puta kod mene, i više nema taj osećaj. Zahvaljivao mi se onoliko. Pamtim dete koje se dralo i ritalo kad su ga doneli, nisu mogli da ga obuzdaju… Posle je došlo kod mene i reklo sa osmehom: “Bako, evo me, došao sam da te vidim” – uveravala nas je domaćica pomoćne kuće u kojoj se i odigravalo sve.
Otpozdravismo je i uz međusobne najdobronamernije želje, pojurismo ka kolima, put Beograda. Na putu do redakcije, kolega je delovao normalno, nije se žalio na bilo kakve simptome, a kako je te noći spavao, to samo on zna…
Pogledajte šta se desilo na kraju:
[youtube height="577" width="770" align="left|right|none"]https://www.youtube.com/watch?v=MA0RSbbbTkk[/youtube]
(Izvor: Telegraf.rs)