“Mala pošta na glavnoj autobuskoj stanici u Beogradu. Tri šaltera tri govornice 50 kvadrata sveukupno. 2. Januar 2000. i neke godine oko dva popodne. On ima oko 75 godina. Ima prastari mantil, pantalone i još starije cipele”, počinje priču ovaj Beograđanin.
PROČITAJTE JOŠ KUMOVI MI SE NAJAVILI NA KAFU, JA PORUČILA NE DOLAZITE: A onda mi od njih stiže mejl...
U statusu ovaj Beograđanin opisuje neznanca koji ima neurednu sedu kosu, brkove, naočare sa debelim oknima i džemper koji se oblači kad, iz nekog razloga, nema više grejanja u stanu.
“Ulazi u poštu i ljubazno pita radnicu da li još uvek rade govornice i da li može da telefonira. Radnica, bez trunke emotivnog investiranja mu odgovara da može. On ulazi u govornicu u kojoj se vrata se ne mogu u potpunosti zatvoriti i započinje razgovor”, u postu na društvenim mrežama.
Dodaje kako starac priča glasno i da poštom odzvanjaju reči.
“Dobar dan, Ilija ovde. Samo sam želeo da vam čestitam Novu godinu i da vam kažem da mi je mnogo žao što me niko od vas nije nazvao da čestita niti došao da me poseti, mnogo vas volim, živi i zdravi bili. Voli vas deda.”
PROČITAJTE JOŠ RUŽNA STRANA DOČEKA Stotine mrtvih ptica prekrilo ulicu, stradale tokom novogodišnje noći (VIDEO)
Kako dalje piše u statusu vrata su se otvorila i čovek izlazi dostojanstven kao da se ništa nije desilo, ubeđen da niko nije čuo koje reči je upravo izgovorio.
Pita radnicu koliko je dužan, plaća, ljubazno se zahvajuje, čestita praznike i polako odlazi.
“Radnica i ja (autor teksta) gledamo za njim zaleđeni. Razmišljam. Ko ga li je zaboravio? Šta li im je skrivio? Ili nije? Koga sam ja zaboravio? Koga iz ovih stopa trebam pozvati da iskažem zahvalnost, ljubav ili poštovanje”, piše u možda najtužnijem novogodišnjem statusu.
Možda se posle čitanja ovog statusa i vi setite da imate nekog člana porodice, ili bar, nekoga kome ne poklanjate dovoljno pažnje…
(kutaknet.com / objektiv.rs)