Majku su silovali i zadavili, a ćerke spalili, nakon što se jedan od zločinaca seksualno iživljavao na mlađoj devojčici. Jedini član porodice koji je preživeo bio je Mikaelin otac, dr Vilijam Peti.
U knjizi “Ubistvo, prepuklo srce i izdržljivost čoveka u jednom gradu u Americi” Rajana D’Agostina, danas 58-godišnji doktor Peti otkriva detalje o onome što se dogodilo te kobne noći.
Peti se probudio vezan na kauču u dnevnoj sobi i ugledao dvojicu nepoznatih muškaraca. Jedan je u ruci držao pištolj kalibra devet milimetara, a drugi okrvavljenu bejzbol palicu, kojom ga je prethodno izudarao po glavi. Petiju su ruke i noge bile čvrsto vezane plastičnim trakama koje su mu se usecale u kožu. Peti je zaključio da su provalili u kuću oko dva-tri sata ujutro i da je oko dva sata bio bez svesti.
Glava mu je pucala, a krv mu je curila preko očiju. Imao je utisak da će oslepeti i onesvestiti se. Pitali su ga gde mu je sef, ali porodica nije imala sef.
Posle toga su ga odveli u podrum, gde su mu prvo vezali ruke na leđima, a zatim su ga konopcem za veš vezali za stub i prebacili mu ćebe preko glave. Popeli su se gore i počeli da pretražuju fioke i ormane u potrazi za novcem. U Vilijamom novčaniku nije bilo novca, samo fotografije njegove supruge Dženifer i ćerki Hejli i Mikaele. Nastavili su da preturaju po stanu, da bi na kraju pronašli štednu knjižicu na kojoj je bilo 30.000 dolara. Tada su promenili plan.
Jedan od njih će kasnije odvesti Dženifer u banku i tražiti da podigne 15.000 dolara, dok će drugi ostati u kući u Češiru (Konektikat).
Peti, koji je bio vezan u podrumu nije imao pojma šta se događa.
“Imao je osećaj da mu je telo nepodnošljivo teško i da mu mozak bludi između polusna, očaja, straha, promišljanja, bola i besvesnosti”, piše D’Agostino u knjizi.
Nekoliko sati kasnije, čuo je suprugu kako govori provalnicima da mora da uzme čekovnu knjižicu pre nego što ode u banku. Posle toga je čuo kako zove njegovu ordinaciju da javi da je bolestan i da neće doći na posao. Zatim je iz dnevne sobe začuo ritmičnu lupnjavu.
“Ne može da podnese pomisao da čuje kako siluju njegovu suprugu na podu”, piše D’Agostino. “Ne sme ni da pomisli šta se desilo s njegove dve ćerke, lepom Mihaelom i Hejli.”
Peti je shvatio je da mora da dovede pomoć. Toliko je jako trljao zglobovima o šipku da su trake pukle. Odvezao je konopac kojim su ga vezali za šipku, ali nije mogao da oslobodi gležnjeve. Nekako je dobauljao do stepenica koje su vodile do zadnjih vrata i popeo se koristeći šake i laktove.
Pošto nije mogao da ustane, kotrljao se do komšijske kuće, 15 metara dalje.
“Dejv, koji mu je 18 godina bio komšija, pogledao je u Bila, prebijenog, mokrog do gole kože, kako leži na prilazu njegovoj kući, obliven krvlju”, piše D’Agostino.
Za to vreme, u Vilijamovoj kući se i dalje događao užas.
Pošto je silovao Vilijamovu suprugu, Hejz ju je zadavio sopstvenim rukama. Dve devojčice su vezali za krevet i žive spalili.
Na suđenju se saznalo da je Komisarjevski seksualno napao 11-godišnju Mikaelu. On je kasnije priznao da je oralno silovao devojčicu i ejakulirao na nju.
Policija je na suđenju saslušavana zbog spore intervencije, budući da je Džejn rekla blagajnici u banci da podiže novac da bi spasla porodicu. Policija, međutim, zbog protokola nije smela da interveniše pre nego što je ugledala osumnjičenog kako beži iz njihove kuće. Zločinci su pobegli Džejninim kolima i na kraju su udarili u dva parkirana policijska automobila koja su blokirala put. Tada su i uhapšeni.
Dananoćno su ga progonili košmari
Osuđeni su za silovanje i ubistvo, a oktobra 2011. izrečena im je smrtna kazna. Prošlog meseca, kazna je preinačena u doživotnu robiju nakon što je Konektikat ukinuo smrnu kaznu.
Dr Peti je osudio ovu odluku, rekavši da je Vrhovni sud u Konektikatu “prekoračio ovlašćenja” i zanemario “emocionalni uticaj” na žrtve i njihove porodice.
Posle tragedije, Peti je otišao kod svojih roditelja, gde je sate provodio u krevetu.
“Nije želeo da vidi ljude. Nije imao šta da im kaže. Plakao je satima, danonoćno su ga progonili košmari”, piše D’Agostino. Ljudi su mu donosili hranu, slali novac, jer je pored porodice, izgubio i kuću i sve što je imao. Primio je 2.500 pisama i donacije iz celog sveta.
Posle suđenja, Peti je napustio zamračenu spavaću sobu i odgovorio je na sva pisma koja su mu ljudi slali. Novac koji je dobio uložio je u osnivanje fondacije “Porodica Peti” koja pomaže tamo gde je potrebno.
Ako besmislena smrt moje predivne porodice nosi ikakvu poruku, to je ovo...
Pet godina kasnije, 2012, Peti je ponovo našao ljubav: Kristinu, direktorku marketinga u klubu gde je igrao.
Danas su ponosni roditelji jednogodišnjeg dečaka Vilijama Petija III.
Uprkos tome, dr Peti kaže da nikada nije prebrodio tugu zbog smrti porodice. Nikada neće biti potpuno slobodan, ali će živeti.
“Ako besmislena smrt moje predivne porodice nosi ikakvu poruku, jeste da svi mi treba da težimo da živimo s verom koja predstavlja otelotvorenje akcije", kaže Vilijam Peti. "Pomozi komšiji, bori se za određenu stvar i voli svoju porodicu.”
(Izvor: blic.rs / dailymail.co.uk / M.A.)