Svoje iskustvo ispričala je za portal Fenix-magazin.
– Izgleda kao da je lako otići od kuće, doći u Nemačku, zaposliti se, živeti dobrim životom, ali to nije jednostavno pa čak ni onda kad imate svu podršku voljenih osoba – priznala je ona.
Otišla je za suprugom koji je već radio u Nemačkoj, a kada je došla odmah je upisala kurs nemačkog jezika, no morala je mjesecima čekati da dođe na red.
– Ne biste verovali koliko ljudi pohađa časove nemačkog jezika. To je samo znak koliko ih dolazi u zemlju – kaže ona.
U međuvremenu je prihvatila posao čišćenja, a nakon pola godine poslala je molbu u firmu koja se bavi proizvodnjom prekidača i uređaja visokih napona.
– Nakon dva dana primila sam poziv za razgovor za posao. Veče pre nisam mogla da zaspim, bilo me strah kao nikad životu. Moj prvi razgovor za posao i još na nemačkom jeziku. Al’, hajde, nekako sam skupila hrabrost i otišla na razgovor, shvativši kako nemam šta izgubiti. Razgovor je trajao sat vremena i mislila sam da nikad neće završiti. Toliko pitanja, toliko svega – priseća se ona.
Na razgovoru su je pitali zašto se sa završenim fakultetom prijavljuje na posao za rad u proizvodnji.
– Zato što moram odnekuda početi, a ne govorim dobro nemački jezik – odgovorila im je ona, a nakon toga je dobila posao.
Ali već prvog dana doživela je šok.
– Šef mi je rekao kako me jednostavno ne vidi u proizvodnji, već u jednoj od kancelarija, pa sam odmah dobila kancelarijski posao. Bila sam i srećna i prestravljena. Bez dobrog poznavanja jezika i bez radnog iskustva, dobila sam posao u Odeljenju prodaje u administraciji. I evo me… Već tri meseca radim, učim jezik, upoznajem ljude, i zadovoljna sam. A porodica i prijatelji… Oni će mi, što je normalno, uvek nedostajati – ispričala je ona.
(Izvor: fenix-magazin.de)