Skandala se, poput vatre plaši.
Umorna, stara majka...
Zaustavivši se, ona žuri da pomogne,
Spremna za susret i razgovor.
Njeno nadgledanje je prosto neugodno,
Njeno ispitivanje ponekad nepotrebno...
Unuci je nehotice uvrede,
Deca viču: Zatvori vrata!
I dok ometa svačiji život, ona
leže i ustaje sa malo svetlosti u sebi.
Problemi, zbrka, odluke,
Pokušava da da savet svima.
Nameće svoje recepte u postu,
A onda ne beži pred paljbom!
Ona će promeniti knjige i sadržaje,
Ona će zanemariti primedbe...
Alarmiraće sve kad stigneš kasno,
započeće priču o Bogu!
Okretaće Bibliju ozbiljno,
jer ona ide u crkvu redovno...
Ali kada dođe taj dan... kuća postaje prazna.
Odveli su je u bolnicu...
Svi su tužno pogledali jedni u druge,
kada su šaku zemlje bacili u jamu.
I svaki put kad nisu imali vremena da skuvaju čaj pre posla,
setili bi se starice koju im je smrt ukrala.
Njeno ispitivanje je nedostajalo svima!
A telefon je izdajnički ćutao...
I niko nikog više nije čekao...
Svi se sećaju kako se krstila na pragu,
Kako je u hram po vodu išla..
I Bog je blagoslovio njenu decu,
jer je samo ona znala kako moliti...
A čini se,
da je živa, dovoljno bi joj bilo i reč i osećanje...
Šteta što razumemo samo onda kada gubimo,
da je svet bez mame hladan i prazan.
(Izvor: stil.kurir.rs)