Oni su analizirali podatke prikupljene u škotskom psihološkom istraživanju iz 1932, kada je istog dana gotovo svaki jedanaestogodišnjak u zemlji rešavao test inteligencije, a potom su pratili životni vek učesnika ispitivanja.
Pokazalo se da su inteligentnija deca živela duže, iako su bili isključeni faktori poput ekonomskog statusa i vrste zaposlenja. Rezultati su u skladu s ranijim studijama koja su pokazala povezanost između koeficijenta inteligencije i mortaliteta.
"Ustanovili smo da je IQ ispitanika koji su umrli prie1. januara 1997. bio znatno niži u periodu kada su imali 11 godina, a u odnosu na one koji su tada bili živi", stoji u izveštaju objavljenom u magazinu British Medical Journal.
Podaci što su ih prikupili i analizirali naučnici sa univerziteta u Amerdinu i Edinburgu pokazali su da su izgledi dečaka s koeficijentom inteligencije 115 da će doživeti 76. rođendan bili za 20 odsto veći od izgleda osobe koja je u istom uzrastu imala IQ 100, što je opšti prosek.
Naučnici još nisu sigurni koji je razlog tome, ali više od 20 longitudinalnih istraživanja (studije koje obuhvataju dug period) imalo je slične rezultate.
Nekoliko je hipoteza. Po prvoj će inteligentnije osobe pre vezati automobilski pojas, izabrati zdraviju hranu, izbegavati pušenje i baviti se rekreacijom. Drugim rečima, pametniji su bolji u izbegavanju stvari koje bi ih mogle ubiti.
Po drugoj je hipotezi viši IQ znak snažnije telesne konstitucije, odnosno organizma i tela koje će trajati. Reč je o znaku, a ne o uzroku, napominju naučnici.
Treća je hipoteza da postoji genetska veza između više inteligencije i dugovečnosti.
No reč je o zamršenom polju nauke, naročito zato što bolji rezultat na testu inteligencije ne mora nužno biti odraz inteligencije i može zavisiti i od društvene klase, obrazovnih standarda i drugih kulturoloških razlika. Uprkos tome, veza između IQ-a i dužine života postoji, a na naučnicima je da utvrde zašto.
(b92.net)