U greenlandskom Niaqornatu svakog jutra jedan muškarac skuplja kante pune fekalija svojih suseda, koje tovari u kolica i odnosi na deponij predviđen za to.
On to čini zato što malo selo nema vlastitu kanalizaciju. Zapravo, njegova infrastruktura je toliko minimalistička da stanovnici koji putuju na posao to čine helikopterom Huey čiji vlasnik ima ugovor s vladom za obavljanje tog posla, dok brod s namirnicama povremeno dostavlja robu. Jedini tinejdžer u gradu zabavlja se na Google Earthu, sluša grenlandski rep i razmišlja o samoubistvu, dok iz dosade rezbari tupilaqse (tradicionalne drvene razbarije čudovišta kojima su se nekoć služili šamani).
Jedini tinejdžer u gradu, Lars, nije posebno zainteresiran za održavanje tradicije. Neki za njegov nemir okrivljuju internet koji ga je zaveo svime onim što ne može imati na ostrvu.
Svih 59 Inuit stanovnika (kako sami sebe nazivaju Eskimi) prolaze kroz mesece beskonačnog mraka, a potom i neprekidnog dana. Toliko su izolovani od sveta da je lako pomisliti kako im je život relativno jednostavan. Međutim, modernost, sa svim svojim popratnim problemima, polako ih sustiže.
Socio-ekonomski problemi koji pogađaju Grenland u celini, poput visoke nezaposlenosti i stope samoubistva mladih ljudi - imaju ogroman uticaj na život. U međuvremenu, klimatske promjene nisu mit za stanovnike Niaqornat, već realnost u kojoj žive - ledeni pokrivač Grenlanda se topi, a to direktno utiče na njihov način lova, kao i životnog stila.
Ono što će se dogoditi svetu, prvo će se dogoditi na Arktiku, staro je verovanje koje se mnogo puta pokazalo tačnim, pa time i Grenladnu steklo status barometra sveta.
Prošle godine Sarah Gavron i David Katznelson napravili su dokumentarac koji verno prikazuje sukob novog i starog, kao i borbu s klimatskim promjenama.
Pogledajte trailer tog odličnog dokumentarca:
[youtube height="577" width="770" align="left|right|none"]https://www.youtube.com/watch?v=JNZGPpZ7pTA[/youtube]
"Jedan od najvećih udaraca Niaqornatu bilo je zatvaranje riblje fabrike, ključne za život ljudi. Državna pomoć omogućava tim selima da žive, jer je održavanje uvjeta užasno skupa. No, ako im populacija padne, sredstva se ukidaju. To je začarani krug",kaže rediteljka dokumentarca Sarah Gavron koja objašnjava kako taj novac stiže od danske vlade.
Niaqornat je 2009. pogodio i evropski zakon o zabrani trgovanja proizvodima od tuljana.
Pitanje "mešanje rošaka"
U dokumentarcu je prikazan turista koji s broda za posetu ubacuje komentar kako je većina stanovnika plod tzv. inbreedinga ili "srođivanja", odnosno mešanja rođaka što dovodi do značajne genetske povezanosti, ali i anomalija.
To je pitanje koje "ljudi iz vana" često postavljaju, budući da je Niaqornat tako mala zajednica. Istina je kako u njemu postoje dve velike porodice i nekoliko ljudi koji nisu rođaci, a kod upoznavanja potencijalnih partnera obično se odlazi u druga mesta. Na primer, za spominjanog tinejdžera Larsa to je problem - on mora proći dalek put kako bi upoznao devojku.
Pogled u prošlost
Grenland koji je zapravo arktičko ostrvo koji se geografski nalazi u Americi ali je politički i istorijski vezaniji uz Evropu, dom je i najvećeg nacionalnog parka na svetu. Oko 81 posto površine je prekrivena ledom. Skoro svi stanovnici žive u fjordovima na jugozapadu ostrva, koje ima blažu klimu. Većina Grenlanđana su mešavina skandinavskog naroda i Kalalita (Inuit), i govore grenlandski jezik kao materinski jezik. Grenlandski jezik govori oko 50.000 ljudi, koji se nalazi u grupi eskimsko-aleutskih jezika. Manjina danskih migranata bez inuitskog porekla govori danski kao prvi jezik. Oba jezika su službena.
Grenland je bio pod Norveškom upravom od 11. veka pa do 1814., kada je vlast data Danskoj, iako su Danska i Norveška bile uuniji vekovima. Grenland je postao sastavni dio Danske 1953. Lokalnu autonomiju su dobili u danskom parlamentu (Folketing) 1. maja 1979. 2008. godine Grenlanđani su izglasovali prenos više nadležnosti na lokalnu vladu, što je stupilo na snagu 21. juna 2009. Danska središnja vlada nadležna je samo za spoljnu politiku, sigurnost i finansijsku politiku.
Grenlandski glasači su referendumom 1985. godine napustili Evropsku ekonomsku zajednicu (današnju Evropsku Uniju).
(Izvor: Express.hr/ Piše: Martina Japec)