U tome je i te kako uspeo, pa danas ne postoji svetski zvaničnik koji u svom domu ne poseduje makar jednu njegovu knjigu o Srbiji. Dragoljub Zamurović je sa "24 sata" podelio najlepše trenutke svog dugog putovanja "kroz šljivike i livade".
Godinama ste pravili fotografije širom Srbije, pa se može reći da ste je upoznali uzduž i popreko. Iz kog mesta ste krenuli i koje je na vas ostavilo najveći utisak?
- Kad sam odlučio da napravim jednu dobru foto-monografiju o Srbiji, kako ne bi bilo uticaja od bilo koga sa strane (oni koji daju sredstva obično traže da se radi po njihovom diktatu), sakupio sam nešto novca, nešto pozajmio, i pozvao Ilju Slanog, iskusnog poznavaoca Srbije, da proputujemo ovu zemlju. Počeo sam putovanje u Beogradu, da bih kasnije išao u sve dalje i nepristupačnije predele. Stara planina me je oduševila prirodom, takođe Uvac, Đerdap… Ali, najjače utiske ostavili su na mene ljudi, naročito u zabačenim krajevima. Oni su sačuvali do danas mnoge stare običaje koji su u gradovima davno zaboravljeni.
*Vatra u Homolju, koju Vlasi pale u čast pokojnih predaka, Foto: D. Zamurović
Koji od tih običaja biste posebno izdvojili?
- Najviše su me oduševili Vlasi sa svojim zagrobnim običajima, ali i druge skupine po Vojvodini, koje su sačuvale svoje običaje. Jedne noći sam snimao veliku vatru koju Vlasi pale da bi osvetlili put svojim pokojnim rođacima. Tad je bilo leto i ogroman broj komaraca nasrnuo je na nas. Pošto sam alergičan na ubode ovih insekata, obukao sam skijaški skafander, a na glavu stavio šešir sa mrežicom koji obično koriste pčelari. Možete da zamislite kako su prestravljeno gledali u mene ljudi koji veruju da su duše njihovih predaka u blizini oko vatre koja se dizala i do 20 metara u visinu.
*Slap Tribuća koji se sastoji od tri slapa i tri puta se čuje “buć” kad voda padne u svoje korito, Foto: D. Zamurović
Srpska gostoprimljivost je postala svetski poznata. Kakva ste vi imali iskustva s ljudima koje ste fotografisali?
- Predusretljivost i srdačnost kojom su me ljudi dočekivali širom Srbije je fantastična. Jednom sam na snimanje poveo i svoju suprugu Dobrilu, koja je inače glavni urednik mojih foto-monografija. Jedan simpatičan dečkić nas je poveo do slapa Tribuća u zapadnoj Srbiji, kod Bajine Bašte. Slap je dobio ime po tome što se sastoji od tri slapa i tri puta se čuje “buć” kad voda padne u svoje korito. Teren je veoma nepristupačan i morate da se pentrate po klizavim stenama. Dok sam visio iznad slapa pokušavajući da pronađem najlepši ugao, naš ljubazni “vodič” nam je pričao ko je sve tu do sada poginuo: njegov ujak, deda, jedan komšija… Uglavnom, Dobrila više ne ide sa mnom na planinska snimanja.
Koje je za vas najlepše mesto u Srbiji i kako biste opisali ovu zemlju u tri reči?
- Teško je odvojiti najlepši deo Srbije jer ih ima zaista puno. Ali nek, na primer, bude Vojvodina, sa ogromnim nebom iznad nje i šarenim tepisima njiva, livada i kanala, koji iz vazduha deluju kao apstraktne slike. Osim toga, tu je i Dunav, evropski Amazon. U mojoj umetnosti reči su “čist višak”, odnosno fotografija je bolja ako sama govori, bez reči. Ipak, ako insistirate neka to budu: ljudi, običaji, Dunav. Upravo je to ono što sada radim, foto-monografija o Dunavu, životu i običajima ljudi na njegovim obalama. Osnovna ideja je da se ceo tok ove predivne reke snimi iz balona jednoseda napunjenog toplim vazduhom koji može nečujno da skače po oblacima, ali i da klizi neposredno iznad površine reke, ne uznemiravajući bukom ptice i druge životinje na obali. Mogu, ako želim, da sletim na usamljenu adu usred reke, snimim nekoliko fotografija odatle, i neposredno zatim nastavim let ka novom odredištu.
*Tok Dunava u Sremu, Foto: D. Zamurović
Mnogi stranci nisu imali priliku da posete Srbiju, a mnogi nisu čak ni čuli za nju. Da li su vaše fotografije pomogle da se o Srbiji više čuje u svetu i na koji način?
- Jedan prijatelj mi je pričao kako je bio u nekoj stomatološkoj ambulanti u Njujorku. Niko od zaposlenih nije bio iz Srbije, ali na stolu je bila jedna od mojih knjiga o Srbiji. Upitao je zubara odakle mu ta knjiga, a ovaj je odgovorio da mu je poklonio neki prijatelj i da je od mnogih pacijenata čuo da im je prelistavanje te knjige obogatilo vreme čekanja i ublažilo strah i bol. Knjige ”Srbija, život i običaji” i ”Srbija, dunavski sliv” su obavezan poklon koji srpski zvaničnici već više od decenije poklanjaju svojim inostranim sagovornicima prilikom međusobnih susreta. Gotovo da nema predsednika u svetu koji nema neku od mojih monografija o Srbiji.
*Dragoljub Zamurović u jednoj od njegovih šetnji po oblacima, Foto: D. Zamurović
Da li je neko od stranaca koji je imao priliku da se sa Srbijom upozna preko vaše knjige, tad odlučio da je poseti?
Posle jednog Festa gde je jedan od gostiju bio Šarl Aznavur i koji je kao poklon iz Beograda poneo knjigu “Srbija, život i običaji”, poznati pevač i glumac pozvao je urednika Festa i rekao mu da će i sledeće godine doći u Srbiju. Urednik mu je odgovorio da će biti srećan da ga vidi ponovo na Festu, ali Aznavur je rekao da će sledeće godine doći, ali ne zbog Festa, već zbog Srbije koju je pronašao u toj knjizi. Pored izrade foto-monografija, značajan segment mog delovanja su i izložbe, kako one u poznatim galerijama u Srbiji, tako i one u inostranstvu. Moje fotografije su tako obišle skoro ceo svet preko izložbi u Berlinu, Londonu, Parizu, Briselu, Ulmu, Seulu, Noriču, Čikagu itd. Prilikom svečanog otvaranja izložbe ”Srbija, Dunav, ljudi”, u velikoj sali nemačkog Parlamenta, predsedavajući je rekao da je ova izložba o Srbiji nešto potpuno novo i za Berlin, koji je mnogo toga video u svojoj istoriji.
(Izvor: 24sata.rs)