Blago učiteljima, oni imaju tri meseca odmora! Ovu rečenicu neupućeni svet obožava da ponavlja  kad god se pominju prosvetari i njihove mini-plate. Tu rečenicu oni neuki i učiteljomrsci toliko često i uverljivo ponavljaju da neka naivna deca i nasednu na te priče pa se zalete i upišu učiteljski fakultet, uče pet godina i zatim se uglavnom nađu na birou jer posla nema, a ako imaju debele veze pa se dokopaju posla, onda na kraju školske godine shvate da su bili prevareni i da nemaju tih mitskih tri meseca odmora.

U Sloveniji deca polaze u prvi razred sa 6. godina. U većim selima (2.000-3.000 stanovnika) skoro svake godine u prvi razred bude upisano oko 60 prvaka. Napomenuću da svako malo veće selo ima svoju osnovnu školu iako je često udaljenost između susednih škola samo 1-2 km.

Svakodnevne aktivnosti učenika uključuju pečenje hrane na vatri, deljanje lukova i strela, baratanje noževima, imali su prilike da sami oderu zeca…

Osvrnite se oko sebe. Na ulici, u javnom prevozu. Za šalterskim redovima, trpezarijskim stolovima. U restoranima i parkovima. U školskim klupama. Pa čak i na najintimnijim mestima, kao što su toalet ili postelja. Šta vidite? Tako je: ekran vašeg androida, tableta, ili laptopa. A sad ugasite ekran, pronađite svoj odraz u istom i pokušajte da se vratite u detinjstvo, kada ste prijatelje sticali u parkovima i školama.

Jedna mama, koja je namernim i slučajnim okolnostima i učiteljica, shvatila je da je „vrag odneo šalu”. Da roditelji više ne troše svoje vreme na vaspitavanje i podučavanje dece, da misle da je dovoljno da im svakog jutra spakuju ranac i pošalju ih u školsku klupu i da će učiteljica njihovo i još tridesetoro dece naučiti svemu što treba da znaju.

Mihail Labkovski, popularni ruski psiholog,  poručuje roditeljima kako odabrati školu, treba li raspravljati s učiteljima i u kom trenutku dete stvarno treba ostaviti na miru...

Mnogi se pitaju kako finski školarci, uprkos kraćim danima i bez domaće zadaće uspijevaju postići bolje rezultate nego njihove kolege u drugim zemljama.