Pošto me nikad nisi voleo da bi me držao za ruku, il’ odveo na more u neku daleku luku, da me hraniš prstacima, da, za mene, ubereš morsku zvezdu...

Jedna od najlepših i najtragičnijih ljubavnih priča srpske književnosti vezana je za srpskog pesnika Lazara Lazu Kostića i mladu Jelenu – Lenku Dunđerski.

Tad moja vila preda me granu, lepše je ovaj ne vide vid; iz crnog mraka divna mi svanu, k'o pesma slavlja u zorin svit, svaku mi mahom zaleči ranu, al' težoj rani nastade brid: Šta ću od milja, od muke ljute, Santa Maria della Salute?

Volimo ga zbog toga što su njegova dela obavijena mitovima i misterijama, mogu se čitati iznova, i iznova.

Kažu da je najbolje prisećati se nekog pisca čitajući njegovo stvaralaštvo; stoga prisetite se Meše Selimovića čitajući njegove opise žene iz romana “Tvrđava”.

Išao sam na trg ptica, i kupio sam ptice za tebe ljubavi moja.

Page 5 of 20