Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi... Živi danas, učini danas, reskiraj danas! Ne dozvoli lagano umiranje! Ne zaboravi biti sretan!

Počelo je srpskim ustankom u Hercegovini, a moglo je da se završi sa Nišom u bugarskim rukama.

Kad na mlado poljsko cv'jeće Biser niže ponoć nijema, Kroz grudi mi želja l'jeće: "Što te nema, što te nema?"

Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne cita, onaj koji ne slusa muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.

Budući da se jezik prilagođava potrebama savremenog društva sklon je stalnom menjanju. Danas je malo govornika koji bi mogli da objasne značenje mnogih reči srpskog jezika. Postoje i reči čija je upotreba danas mala, ali to ne znači da ih treba zaboraviti.

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu jedne jeseni, jao kad bih znao sa kim sada spava, ne bi joj glava, ne bi joj glava, jao kad bih znao ko je sada ljubi, ne bi mu zubi, ne bi mu zubi.

Page 10 of 18