Kad saznaš da imaš rak, tako ti je nevažno da li ti je šef bahati prostak, koju ocenu je dete dobilo u školi, zašto je glupan dobio radno mesto, a ti otkaz... Najskuplji je goli život i počinje borba za njega. Sledi golgota. To je neizbežno!

Kada joj je postavljena dijagnoza, odmah je pomislila da joj je karijera gotova i da će joj se život završiti, u svakom smislu. Međutim, odlučila je da se bori. Rak se kod Džejn vratio 4 puta pre nego što ga se otarasila potpuno.

Ono što statistike ne govore je šta se krije iza svih tih procenata, brojki i analiza. Kriju se ljudi, koji ne žive više kvalitetan, ljudski život, dakle - bivši ljudi.

Puna optimizma zaputila sam se na zemunski buvljak u nadi da ću se i ja ogrebati o neki vintidž komad garderobe po smešnoj ceni. Spremila sam novčanik, obukla se što komotnije ne bih li bila što pokretljivija u borbi, i punonadežna se uputila ka Prvomajskoj ulici. A tamo...

Kada bismo ceo narod gledali kao jednu ličnost, videli bismo da smo se vratili nekoliko faza razvoja unazad. Ličimo na adolescenta, bahatog i agresivnog, koji pije, psuje, sebičan je i ne brine za druge.

Zapanjila sam se. Jedna od tri najbolje hrvatske TV-e voditeljice već mjesecima ne silazi sa naslovnica ženskih časopisa jer je najzad postala “normalna”.

“Zlostavljanje i zanemarivanje spadaju u istu kategoriju, a roditelji često zanemaruju svoju decu. Šta bi se desilo da vaspitači prijave svaku grešku roditelja”, zapitala se jedna beogradska vaspitačica...